Život skraćuju naizgled obične navike

Samo prividno jednostvan i odmeren životni stil je, ustvari, dobar put da sebi skratimo životni vek. Iako se trudimo da što zdravije živimo, što nimalo nije jednostavno, a ni jeftino u današnje vreme, najčešće pravimo velike greške, kojih nismo ni svesni.

Naučili smo da loše navike negativno utiču na naše zdravlje, pa se i trudimo da ih izbegnemo ili svedemo, ako je moguće tako reći, na koliko-toliko razumnu meru. Tu uvek pomislimo na duvan, neumereno konzumiranje alkohola, preterano uživanje u hrani ili nedovoljan unos hranjivih materija…

Zagađenje i stres su tek posebne kategorije, na koje ponekad kao individue ne možemo tako lako da utičemo, dok se kao društvo za to nedovoljno zalažemo. Ipak, to su faktori koji nam dodatno otežavaju da ostvarimo što idiličniji život na planeti Zemlji. Finansijski problem, ljubavni… ima toga dosta u tolikoj meri, da čovek ne može da se ne zapita kako uopšte i uspevamo da sve to nadživimo. Toga smo svi svesni i radimo na tome, više ili manje.

Međutim, kako pokazuje najnovije istraživanje australijskih naučnika, čovek može da umre i od lenjosti. Pasivnije osobe koje ne vežbaju ili previše spavaju rizikuju da sebi skrate dužinu života. Takođe, kao faktori rizika koji dovode do prerane smrti jesu i neispavanost i dugo sedenje, što je nažalost, boljka mnogih koji se trude da zarade i da sve svoje dnevne obaveze ispune.

Kako se navodi u istraživanju objavljenom u publikaciji Plos Medicine, svaka od pomenutih navika je opasnija onda kada je udružena sa nekom drugom. To znači da, ako neko dosta pije i puši, a pri tom i malo spava, u pet puta većoj je opasnost da živi kraće.

Nedostatak sna i fizička neaktivnost, sami po sebi nose rizik, ali on nije presudan. S druge strane, u kombinaciji, više loših navika predstavljaju i značajniji faktor rizika, što ima svoju logiku.

Alkoholizam je poznat po svojoj štetnosti po zdravlje, a odmah za njim su pušenje i nedostatak fizičke aktivnosti.

Oko 250,000 australijanaca je učestvovalo u ovom istraživanju, koje je sprovedeno u period od 2006. do 2009. godine. Trećina njih nije prijavila bilo kakve faktore rizika, dok je najviše bilo onih koji su priznali dugo sedenje, lošu ishranu, neispavanost, pa alkohol, a najmanje je bilo registovanih pušača. Praćeni su do 2014. godine, do tada preko 15 000 ispitanika više nije bilo među živima.

Kako i sami istraživači ističu, nije moguće najpreciznije utvrditi presudne štetne uticaje, jer je na ispitanicima bilo da ih, iskreno ili ne, prijave. Ipak, ono što tvrde jeste da više loših navika znači i više opasnosti po životni vek.

Ipak, ako ova priča i ovo istraživanje nisu dovoljni da vas isnspiriše da promenite svoj stil života iz korena u ovom trenutku, možda vas nešto trgne u momentu kada, zavaljeni u kauču, sa pivom u ruci, pomislite kako bi bilo dobro da neko može umesto vas da dohvati daljinski sa stola.