Dr Nataša Pujić Stanisavljev

Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke

U Srbiji svake godine oboli više od četiri hiljade žena od raka dojke

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta, a u Srbiji prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut svake godine oboli više od 4.600 žena, dok preko 1.600 njih izgubi borbu sa ovom opakom bolešću. Stručnjaci ističu da je lečenje najuspešnije kada se započne u ranoj fazi bolesti, a za rano otkrivanje neophodni su redovni preventivni pregledi.

Prema rečima dr Ivane Kostadinović, specijaliste radiologije u MediGroup Dijagnostičkom centru Slavija, preporuka je da se preventivni ultrazvučni pregledi obavljaju do 40. godine, nakon čega se započinje skrining karcinoma mamografijom.

„Srbija je na prvom mestu od 40 evropskih zemalja po broju preminulih od karcinoma dojke. Ovu lošu statistiku možemo da promenimo jedino ako svaki mesec posvetimo ovoj temi, a ne samo oktobar.  Prevencija je ključna, jer predstavlja jedini način da se bolest otkrije u ranoj fazi. Na preventivni pregled grudi važno je doći u drugoj nedelji ciklusa, nakon što je prošla menstruacija, jer se smatra da je tada dojka pod najmanjim hormonskim uticajem. Ipak, ukoliko žena primeti bilo kakvu promenu na dojci, tada ne treba da gleda koja je faza ciklusa, već se da se odmah javi lekaru“, dodaje dr Kostadinović.

U zavisnosti od strukture grudi i građe dojke, nekada se i mlađim ženama radi mamografija, a starijim ultrazvuk, kako bi lekar mogao da postavi adekvatnu dijagnozu i ustanovi da li postoji neka suspektna promena ili ne.

“Ono što je takođe važno, to je da uvek moramo da sagledamo i druge faktore – da li žena ima u porodici već nekoga ko je oboleo od karcinoma dojke, kao i da li je sama primetila neku promenu i onda na licu mesta odlučujemo da li ćemo još neki pregled da primenimo“, naglašava dr Kostadinović.

Prema rečima dr Nataše Pujić Stanisavljev, specijaliste radiologije u MediGroup Dijagnostičkom centru Slavija, na svakom nalazu pacijentkinje imaju ACR oznaku koja pokazuje kakva je njihova građa grudi.

Oznake C ili D (ACR C ili ACR D) su oznake za guste mlečne žlezde u dojkama i kod takvih dojki se preventivni pregledi rade kombinacijom mamografije i ultrazvuka.

Ultrazvučni pregledi se kod tih, denznih gustih dojki, preporučuju kao sistematski pregled jednom godišnje, a u zavisnosti od životnog doba, mamografija se preporučuje najčešće na svake dve godine.   U određenim zemljama u Evropi, ali i u Americi, skraćuje se razmak između mamografskih pregleda kod mlađih žena, jer je primećeno da su karcinomi dojki koji se kod njih javljaju nešto agresivniji, sa bržim rastom, iako one obolevaju ređe od žena starije životne dobi”, ističe dr Pujić Stanisavljev.

Kako izgleda priprema za pregled dojki?

Za ultrazvučni pregled dojke ne treba posebna priprema, dok je za mamografske preglede jako važno da žena pre pregleda na kožu ne nanosi dezodorans, talk ili puder. Određene čestice u ovim kozmetičkim sredstvima mogu da ostave artefakte na mamografskim snimcima i daju lažnu sliku prisustva promene u dojci. Pre svakog pregleda preporučuje se samo lična higijena, običnom vodom i sapunom.

LookerWeekly magazin Oktobarski salon 2022 baner

Pored toga, na svaki novi pregled dojke izuzetno je važno da pacijentkinje ponesu svu prethodnu medicinsku dokumentaciju koja uključuje izveštaje, nalaze, ali i snimke na filmu ili CD-u prethodnih mamografskih pregleda i pregleda na magnetnoj rezonanci.

“Ukoliko pacijenti poseduju filmove ili CD-ove sa starim snimcima, obavezno bi trebalo da ih ponesu, jer uvek poredimo nove rezultate sa starim. Nekada je ova vrsta poređenja jedini način da otkrijemo da se u dojci dešava nešto novo. Na taj način pratimo i kako se menja sama struktura dojke i oblik mlečne žlezde, što je važno da bi smo izbor vrste i učestalosti pregleda prilagodili svakoj ženi ponaosob. Postoje i karcinomi koji svojim rastom menjaju oblik mlečnoj žlezdi, te da bismo videli da je on promenjen, moramo imati prethodnu mamografiju”, naglašava dr Pujić Stanisavljev.

Kako da prepoznamo simptome raka dojke?

Među najčešćim simptomima koji ukazuju na ovu opaku bolest su otvrdnuće, crvenilo i naboranost kože na dojci, promena u veličini ili obliku, uvlačenje bradavice i kože grudi, a bilo kakva asimetrija koja se primeti na grudima je jedan od znakova koji upućuje na hitan lekarski pregled.

„Većina ozbiljnih promena u dojkama uopšte ne boli i baš iz tog razloga žene često zakasne na prve preglede. Ukoliko se primete neki simptomi, obavezan korak je javljanje lekaru koji se bavi dijagnostikom dojke. Od velike važnosti je i praćenje i provera benignih promena koje se najčešće uočavaju prilikom samopregleda grudi“, zaključuje dr Kostadinović.

Ciste predstavljaju najčešći vid benignih promena, a ukoliko dodje do njihove upale, one se prazne iglicom, nakon čega se izvlači tečnost. U najvećem broju slučajeva, ciste se ne vraćaju. U bezopasne pojave spadaju i fibroadenomi, odnosno čvorići koji se javljaju u mlađoj životnoj dobi, ne povećavajući verovatnoću pojave karicinoma. Ipak, ukoliko dođe do njihovog ubrzanog rasta, fibroadenomi podležu biopsiji i hirurškoj intervenciji.

foto: dr Nataše Pujić Stanisavljev