fbpx

Istina o super brzim sankama Deda Mraza  

„Kako Deda Mraz za samo jednu noć obiđe planetu? Lako, jer je u mogućnosti!“ To jeste jedan od aktuelnih dečjih viceva, ali u svakoj šali ima i po malo istine.

To sve Deda Mraz uspeva jer ima fantastično vozilo i neverovatno brze i izdržljive pomagače-irvase. Legenda kaže-kada devet irvasa pojedu čarobnu mahovinu postaju brzi  poput vetra i lako se vinu pod oblake. Nauka kaže da su irvasi i bez čarobne mahovine čudesna bića, odnosno da su najotpornije kopnene životinje na Zemlji.

Zahvaljujući filmskoj industriji i ekranizaciji romana „Noć pred Božić“ pisca Klementa Mura, Deda Mraz je postao nezamisliv bez sanki i letećih irvasa. U ovom filmu irvasi imaju imena po osobinama koje ih krase: Dešer (najbrži), Denser (plesač), Pranser (brze zadnje noge), Viksen (polarna lisica), Kometa, Kupidon, Doner (grom), Blicen (munja) i Rudolf (crveni nos).

Zanimljive činjenice o irvasima

Nisu slučajno ove životinje deo božićnih bajki. Irvasi su poznati po svojim dugim migracijama. Preko godine oni pređu i do pet hiljada kilometara.

Nastanjuju krajnji sever planete. Ima ih u gustim crnogoričnim šumama-tajgama i u predelima koji su siromašni vegetacijom –tundrama, od Evrope, Rusije, Grenlanda do Amerike.

Kako bi opstali u izuzetno surovim uslovima irvasi imaju debelo krzno. Javljaju se u raznim varijatetima od polarno bele do mrke u zavisnosti od regije, pola, podvrste… Oštra i šuplja dlaka odličan je izolator. Dlakave su im njuške i malene uši kako bi sačuvali što više toplote. Mladunci imaju i smeđe masno tkivo koje im pomaže u regulaciji temperature. Kako sazrevaju i stare, tkivo se smanjuje, te temperatura počinje da zavisi od rada mišića i  nužnog, neprestanog kretanja.

Kako bi se lakše kretali po dubokom snegu ili po tankom ledu, priroda ih je obdarila velikim i širokim kopitama. Odlični su plivači i sa lakoćom preplivaju reke tokom migracija. Kopita im se adaptiraju na godišnja doba. Leti su im jastučići na kopitama nabubreni poput sunđera kako bi se vešto kretali po vlažnom tlu. Zimi se jastučići skupljaju da bi se sprečilo klizanje po zaleđenoj površini.

Komuniciraju vizuelno, zvučno i putem hemijskih signala. Savršeno čulo mirisa im pomaže da namirišu biljnu hranu koja se nalazi pod snegom. Zahvaljujući građi tela i specifičnoj temperaturnoj izolaciji irvasi mogu da opstanu sa vrlo malo hrane. Preživari su i sa malo lišajeva i mahovine mogu da pređu ogromne razdaljine.

Odrasli irvasi početkom decembra gube rogove. U vreme zimskih praznika rogate su samo ženke i mladunci. ( Možda su Deda Mrazovi irvasi ipak ženke?)

Oni su snažne i velike životinje koje mogu da teže i do 300kg. Posle iscrpljujuće sezone parenja odrasli mužjaci mogu da izgube čak trećinu svoje telesne  težine.

foto:freedigitalpotos.net