fbpx

Gde smo mi u tom velikom svemiru?

Vekovima unazad, čovek biva fasciniran nebom i nebeskim telima koje vidi. Ali da li smo svesni naše stvarne veličine i pozicije u tom nepreglednom svemiru?

Čovek je od svog postojanja uvek gledao ka nebu. To je naš prvi časovnik, mesto gde “žive” bogovi i vanzemaljci, prostor koji nas fascinira, inspiriše i plaši “od kako je sveta i veka”. Kako se razvijala nauka posmatranja, tako smo postajali sve svesniji da nebo krije mnogo više od plavetnila i oblaka. Otkrili smo nebeska tela koja nas svojim postojanjem i specifičnostima i danas fasciniraju i intrigiraju. Oni su naši pripovedači o kosmosu koji je nastajao, nekada postojao i koji će postojati.

Laniakea (lanijakea) na havajskom jeziku znači “nemerljivo nebo”.

Istraživanja svemira (ili kosmosa, kako se još naziva taj nepregledni prostor oko nas) je trenutno na veoma visokom nivou i svakodnevno se otkriva po nekoliko novih planeta. Zahvaljujući teleskopu Habl (koji će uskoro biti zamenjen još jačim teleskopom), videli smo dalje nego što smo ikada zamišljali i upoznali svetove koje možda nikada nećemo ni videti “uživo”. Ali osim toga, postali smo svesniji svoje pozicije u tom prostoru i našeg odnosa sa ostalim sistemima.

Zahvaljujući novim saznanjima do kojih su naučnici došli analizom ogromnog broja podataka, otkriveno je da se naš Sunčev sistem nalazi na rubu Mlečnog puta, kao deo superklastera Laniakea. S obzirom da je ova tema prilično obimna, predlažemo da pogledate video iz nastavka koji će vas na trenutak staviti u sedište jednog ogromnog svemirskog rolerkostera kroz veličinu svemira i našu veličinu u odnosu na njega.

Kako se sada osećate? Podelite sa nama vaše komentare na ovu temu.

Laniakea superklaster sadrži oko sto hiljada galaksija, na prostoru preko 160 megaparseka tj. 520 mega svetlosnih godina. Superklasteri su jedne od najvećih struktura u svemiru i njihove granice je veoma teško definisati.

Izvor: Nature / Wikipedia