fbpx
U nacionalnoj takmičarskoj selekciji Srpski film, Milena Marković osvojila je nagradu za najbolji scenario filma “Otadžbina” na 44. FEST-u.

USKORO: Otadžbina i Dobra žena

 

Najmlađa distributerska kuća  Fame Solutions, sa timom iskusnih profesionalaca, zadužena je za distribuciju dva nagrađena filmska ostvarenja na sinoć završenom Festu. Reč je o naslovima “Otadžbina” Olega Novkovića  i “Dobra žena” Mirjane Karanović, koji u domaće bioskope stižu u martu, odnosno u aprilu.

U nacionalnoj takmičarskoj selekciji Srpski film, Milena Marković osvojila je nagradu za najbolji scenario filma “Otadžbina”, “za osoben scenaristički izraz koji svojom poetskom snagom prevazilazi banalnu stvarnost i stvara novi svet izrazite tragike i snažne i surove lepote.”

Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeljena je Mirjani Karanović “za raskošan dijapazon glumačkih sredstava kojim gradi kompleksan i emotivan lik koji svojom snagom i pojavom nosi čitav film”. Nagradu je osvojila za ulogu u filmu “Dobra žena” koji je takođe režirala.

“Kao distributerska kuća koja će imati fokus na što uspešniji plasman domaćeg filma, presrećan sam što su ova dva velika autora i njihovi producenti izabrali baš nas za svog partnera u distribuciji. Nagrade na Festu su zadatak da se pobrinemo da publika prepozna ono što su videli žiri i kritika na ovom festivalu. “Otadžbina” ulazi u bioskope 10. marta, a za “Dobru ženu” tražimo dobar datum u aprilu.” – izjavio je ovim povodom Marko Čkonjević CEO distributerske kuće Fame Solutions.

Podsećamo, osim glavnih nagrada, filmovima “Dobra žena” i “Otadžbina” pripale su i sporedna festivalska priznanja.

Olegu Novkoviću pripala je nagrada srpskog ogranka FIPRESCI za najbolji film, dok je novouspostavljenu nagradu Politike, Milutin Čolić, koju dodeljivali su Dubravka Lakić, Dušan Milić i Miki Manojlović dobila Mirjana Karanović za film “Dobra žena”, uz obrazloženje da „preuzimanje tuđe krivice na sebe jeste jedna od najvećih tema u stvaralaštvu. U životu taj čin često znači samožrtvovanje i pravi razliku između velikodušnih ljudi i onih drugih, malih, beznačajnih, zagledanih u svoje dvorište i nesposobnih da se suoče sa sopstvenim zlom. Takvom moralnom načelu bi trebalo svi da se povinujemo. Za film sa dušom, emotivno zrelog filmskog jezika i snažnog glumačkog ansambla, zbog hrabrog, dubokog prepoznavanja ljudskih odnosa, isključivosti i slabosti čoveka u nepovoljnim okolnosima što za posledicu ima naizgled miran život čiju višeslojnu stravu žive sve generacije .“