fbpx

Opsesivna veza – kad ljubav zaboli

Opasnost iz uma

Rekli smo da je ljubav stvar mozga, a ne srca. Šta se desi kada potpuno izgubimo glavu, tj. zdrav razum? Tokom života svako od nas je primao različite informacije, prouzrokovane drugačijim događajima. Iz tog razloga svako je gradio individualnu psihološku istoriju. Kada je ova istorija protkana nedostatkom ljubavi i pažnje, skloni smo životu u disfunkcionalnim ljubavnim vezama, a neretko postajemo i ljubavni opsesivci.

Naučnici tvrde da su, među osnovnim razlozima zbog kojih se osoba opsesivno vezuje, upravo višak slobodnog vremena, tj. dosada, zatim osećaj nepripadnosti i bezvrednosti. Tu je i pomenuti nedostatak ljubavi i pažnje u prvim danima života, kao i očigledne razlike među partnerima. To su, uglavnom, razlike u godinama, načinu života ili fizička udaljenost.

Neki se ljudi, posle neuspelih veza i ubeđenja da dobar brak ne postoji, okrenu sebi i karijeri. To je dobra strana čitave priče. Iako, postoji emocionalna praznina, ostvarenost na poslovnom planu održava njihovu psihičku ravnotežu. Međutim, ljubavni opsesivci se potpuno posvete traganju za svojom drugom polovinom i nemaju drugih životnih interesovanja.

Postoji nekoliko faza u ostvarivanju veze opsesivne osobe. U prvoj fazi pomenuta osoba fokusira se na potencijalnog partnera na osnovu fizičkog izgleda i zanemaruje njegove ostale karakteristike, želje i sposobnosti. Na samom početku spreman je na vezu prožetu “najdubljim” emocijama. Ovako nešto znak je da osoba poseduje psihološki problem.

Često njihova opsednutost proističe iz idealizacije partnera. Partner koji je opsednut svojom drugom polovinom sklon je, pre svega, psihičkom pritiskanju partnera. U stanju je da bezbroj puta zove telefonom pitajući svoje voljeno biće gde je, a često traži da mu partner ukaže na detalje iz okruženja u kojem se nalazi. To je zbog toga što u ljubavnoj opsednutosti imamo naizmernu potrebu da kontrolišemo život onog drugog.

Anksioznost je jedna od vodećih uslova kada je ljubavna opsesija u pitanju. Ovo je osećaj da je život ružan i surov i da u svakom trenutku može da vam se dogodi nešto loše. Anksiozni su uglavnom oni kod kojih je nagomilan stres. Ovakve osobe silno se uplaše na iznenadan zvuk, pri čemu im srce ubrzano lupa, a dlanovi znoje. Stalno su napeti, jer je njihov organizam poput tempirane bombe. Ljudi koji pate od anksioznosti, u strahu su od samog života i imaju izraženu potrebu da se vežu za drugu osobu.

Ljubomora je nešto što nam je, manje ili više, svima poznato. Ona mala, takozvana, zdrava ljubomora, prihvata se kao dokaz da nam je stalo jedno do drugog. Međutim, ona može i da našu divnu ljubav oboji u tamno. Ljubomora je zapravo osećaj straha da ćemo ostati sami, tj. da ćemo izgubiti voljeno biće. Ona je odraz naše nesigurnosti, manjak samopouzdanja i samopoštovanja. Kada nas uhvati talas ljubomore razloge i dokaze ovog našeg stanja nalazimo u svemu. To može da bude i novi, bolji posao partnera. Tada nemamo vremena da se veselimo njegovom uspehu, jer smo zaokupirani mislima da će biti okružen novim ljudima pa i gomilom potencijalnih ljubavnih partnera.

Ukoliko ljubomora ima granice, odnosno ukoliko ne donosi negativne reakcije ka partneru, možemo da kažemo da je zdrava. Katkad dovede i do pozitivnih akcija, tipa, da više pažnje i slobodnog vremena poklonimo voljenom biću. Ovde je jako bitno održavanje samokontrole i pojačavanje Superega, onog koji nas koriguje, pojačava samopoštovanje, samopouzdanje, odnosno pojačava rad naše unutrašnje „policije”. Samo na ovaj način poštovaćemo partnera i zaboraviti na tešku ljubavnu režiju, koja nema veze sa realnim događajima.

Međutim, dešava se da zbog različitih nervnih poremećaja, pa i onih kao što je anksioznost, nastalih usled stresa ili naslednim putem, ljubomora pomrači naš um. Ljubomora može da nas dovede u ozbiljno stanje duševnog, pa i fizičkog bola. Poljuljani Ego, koji može biti iskonstruisan sopstvenim mislima ili pak različitim događajima, često nas nagoni na ozbiljne verbalne, pa i fizičke obračune. Dešava se da zbog ljubomore čovek vidi stvari koje ne postoje. Svaka osoba u blizini njegovog partnera, pretnja je njihovoj vezi. Ovde je bitno da prvo dobro razmislimo, porazgovaramo sa prijateljima i psihologom. Takođe je važno da držimo sebe u mirno stanje, bez naglih, bučnih reagovanja. Na ovaj način stećićemo i sposobnost samokontrole. Prihvatanje činjenice da su flert i svakodnevni susreti sa drugim ljudima sastavni deo našeg života, pomoći će nam da savladamo svoje mračno shvatanje okoline i uđemo u psihičku ravnotežu.

[box]Veoma je bitno da shvatimo da duga veza podrazumeva promenu emocija.[/box]

Posle određenog perioda ona se zasniva na majčinskoj ljubavi, prijateljstvu. Takve promene ne smemo da shvatimo kao nezainteresovanost od strane partnera niti kao ignorisanje. Jednostavno naša ljubav prelazi u mirnije i čvršće emocionalno stanje. Međutim, u nedostatku znanja, mnogi su skloni opsesivnoj ljubomori i stvaranju negativnih emocija prema partneru, jer zadovoljavanje potreba nije propraćeno istom emocionalnom snagom kao na početku veze. Emotivna sigurnost je poljuljana, zbog čega se ljubavni opsesivac oseća napuštenim, a nezadovoljstvo prelazi u agresivnost. Razlog nemira u ovom slučaju, najčešće je nedostatak ljubavi i pažnje u detinjstvu.

Igra “voli me, ne voli me” u početku može da bude zanimljiva i da nas natera da se zainteresujemo za određenu osobu. Međutim, stvari se menjaju kada igra predugo traje. U ovom slučaju postajemo nesigurni, smanjuje nam se osećaj zadovoljstva i sreće, pa samim tim ponovo dolazi do agresije. Emocionalne igre su najmoćnije čovekovo oružje.

Mnogi stručnjaci opsesivnu zaljubljenost porede sa bolestima zavisnosti. Navode da je opsesivna osoba, poput konzumenta nekog opijata, pospana, da nema osećaj za vreme i da je potpuno usmerena na ljubavni objekat, bez ikakve zainteresovanosti za druge životne aktivnosti.
U opsesivnoj ljubavi, mi razmišljamo o voljenoj osobi non-stop. Potreba da nas poseduje ili da je posedujemo je iznad racia. Zbog toga u slučaju odbijanja ili fizičke odsutnosti, dolazi do samodestruktivnosti. Opsesivac, prema rečima stručnjaka, veruje da samo osoba koju je fiksirao, može potpuno da ga ispuni, zadovolji. Ovakve osobe, ukoliko nisu ostvarile odnos sa željenom osobom, ne mogu da se raduju tuđoj sreći.

Pojava ovakvog opsesivnog ljubavnog odnosa može da prouzrukuje, pored proganjanja, agresivnog ponašanje, i ubistvo. Ovde, kao što smo rekli postoje dve žrtve. To je kako osoba, objekat opsesivnog vezivanja, tako i sam opsesivac. Zato je moguće da opsesivni ljubavnik ima i suicidne sklonosti.
U opsesivnom ljubavnom odnosu raskid je neminovan. Nakon veze opsesivna osoba oseća veliki psihički, ali i fizički bol. Ljubomora je i dalje izražena, možda i više nego ikad, a povećava se i strah, nesigurnost, pa samim tim i agresivno ponašanje.

Radite na sebi svakog dana. Odredite svoje čvrsto mesto u društvu kako vas ništa ne bi izbacilo iz ravnoteže i kako ne biste, iz manje bitnih razloga, ostajali u problematičnoj vezi. Ukoliko ste vi opsesivna osoba, shvatite da ne postoji način da nekog vežete za sebe protiv njegove volje. Svako je potpuno slobodan da ode od vas kad to poželi. Činjenica je da što više kontrolišete partnera i trudite se da upravljate njegovim životom, to ćete pre ostati bez voljenog bića.

Trenirajte svoj um tako što ćete ostati mirni u svakoj nepovoljnoj situaciji, aktivirajte samokontrolu. Na ovaj način jačate karakter, gradite samopoštovanje i zdravu emocionalnu bazu. Bićete zadovoljni sobom, a više ćete uživati i u ljubavnim vezama, bez bola i opsesije.

foto: Tijana Janković

More Stories
Hot Club Of Belgrade u Parobrodu