Dešava se da mladost provedemo jureći za željama, a da ne vidimo osobu koja će nam kasnije doneti veliku sreću. Često to bude neko ko je u prošlosti svakodnevno bio u našoj blizini.
Srednjoškolske ljubavi, uglavnom traju do kraja fakulteta. U početku, osobe imaju iste ili slične ciljeve. Kako odrastaju, tako im se menjaju pogledi na život, što najčešće dovede do raskida. Retko ko je sposoban da emociju iz rane mladosti održi do kraja života.
Svi oni koji svoje ljubavi nisu tražili u školi, imaju drugačije priče.
Odrastanje je bolan proces. Dok pronalazimo sebe, malo toga uspevamo da učinimo trajnijim. Haotični smo, nestalni i često se ne uklapamo i ne osećamo dobro u svom telu. Puni smo želja i nemira. Ono što nam se juče svidelo, ne znači da će nam i danas biti interesantno. Školu vidimo kao obavezu, a ne kao mesto koje nas inspiriše na ljubav. Zato simpatiju pronalazimo na drugim aktivnostima.
Tek kao zrele osobe, sposobni smo da pronađemo svoju drugu polovinu. Nije retkost da to bude baš neko iz škole.
Priča počne na susretu generacije. Potpuno prisutni, otvorenog uma, uspevamo da pogledamo jedno drugo i da se zaljubimo. Tada shvatimo da sreća nije tamo negde, već upravo tu, na dohvat ruke.
Zašto se ne prepoznamo ranije?
Većina tokom školskih dana želi vezu sa popularnim momcima i devojkama i po njima meri koliko su drugi vredni. Svi oni koji su dobri i odgovorni, odlični đaci, koji imaju osećaj empatije, uglavnom nemaju veliku pažnju svojih vršnjaka, ali zato kasnije mnogi izrastu u veoma poželjne ljude.
Razlog zašto se nismo ranije prepoznali leži i u tome što u tom periodu još uvek nismo razvili sve naše potencijale.
Kao izgrađene i zrele ličnosti, znamo šta želimo.
Po prvi put uspevamo jasno da vidimo osobu koju „znamo“ čitav život. Put do nje je možda bio pun različitih veza, neuspelih brakova, propalih ljubavi i veoma bolan, ali upravo to nam je donelo sposobnost da je danas prepoznamo.
Takve ljubavi mogu da budu velike. Slike iz mladosti koje čuvamo u glavama, priče o tome koliko smo uvek bili blizu, teraju nas na smeh. Čudimo se, a u isto vreme i divimo činjenici da danas jedno u drugom vidimo sve što u prošlosti nismo bili sposobni ni da naslutimo. Ovo nam govori da smo se pronašli u pravom trenutku i da bi svaki raniji pokušaj bio samo smetnja našoj trenutnoj sreći.
Ukoliko često srećete osobu iz školskih dana, otvorite oči, jer možda je prošlost rešila da izgradi vašu sadašnjost, a takva šansa se ne propušta!
foto:freedigitalphotos.net
