Široka zemlja nova predstava JDP-a

Tragikomedija Artura Šniclera Široka zemlja objavljena je pre tačno 110 godina, 1911. u Berlinu a iste godine je prvi put izvedena u Folksteatru u Beču. Šnicler je u to vreme bio u zenitu slave i popularnosti pa je njegovo delo istovremeno izvođeno na čak devet pozornica nemačkog govornog područja. Njegova novela Sanjari bila je inspiracija za Kjubrikov poslednji film Širom zatvorenih očiju. Na sceni JDP-a, Šniclerova “Široka zemlja” je od juče.

Osnovna tema ove tragikomedije je kriza braka kroz suptilnu studiju o društvenom moralu i (ne)vernosti, a što dalje reditelj Marko Manojlović objašanjava:

“Tema Široke zemlje, koja se meni čini najznačajnijom u ovom trenutku, to je da je ljudski život postao vrhunska vrednost. Naime, demistifikovane su i ideologija i religija; ideja da je čovekov život ispunjen ako je u službi nečeg što je veće od njega samog, bilo da je to ljubav, umetnost, istraživanje, ideologija koja će popraviti društvo – izgubila je vrednost. Više nema siromašnih pesnika, revolucionara spremnih da žive u šumama. Materijalne vrednosti označavaju ljudski život. […] Ali, šta onda kada se vrednost iscrpe? Kada se iscrpe satisfakcija zbog svega kupljenog, probanog, dostupnog? I šta onda, kada nastupi starost? Mi živimo fašizam mladosti – nema više starih mudrih ljudi koji se pitaju. Stalno se proglašava novi najveći umetnik sa dvadeset dve godine. Šta onda? – to pita ova predstava.”

U predstavi igraju Vojin Ćetković, Marija Vicković, Svetlana Bojković, Irfan Mensur, Petar Benčina, Milica Mihajlović, Milena Vasić, Srđan Timarov, Aleksej Bjelogrlić i Tamara Šustić. Scenograf je Branko Hojnik, kostimografi su Lana Cvijanović i Maria Marković Milojev, kompozitor Vladimir Pejković a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.

Artur Šnicler (1862 – 1931), austrijski pripovedač i dramaturg, rođen je u Beču, u uglednoj jevrejskoj porodici. Posle okončanih studija medicine na Bečkom univerzitetu i položenog doktorata, radiće u bečkoj poliklinici, da bi se docnije isključivo posvetio pisanju. Još za vreme studija pokazuje posebno interesovanje za psihijatriju, a lično poznanstvo sa Sigmundom Frojdom imaće veliki uticaj na njegov književni opus. Svoja medicinska predznanja i interesovanje za teme histerije, hipnoze, seksualne patologije i psihoterapije umešno je koristio u svom dramskom stvaralaštvu. Zbog implicintnog opisa seksualnosti optuživali su ga da je pornografski pisac.

Teme njegovih dela su morbidnost, besmisao i odsustvo etičkih vrednosti u građanskoj klasi njegove epohe. Šnicler je ostao van svih političkih partija i organizacija – bio je pravi građanski liberal. Bečki „kafehaus“, građanski salon i kasarne su poprišta njegovih drama u kojima se poigravao sa formalnim, ali i društvenim konvencijama. 

Autor je romana, novela i drama. Najpoznatiji Šniclerovi komadi su: Anatol (1893), Ljubakanje (1895), Zeleni papagaj (1899), Vrteška (1900), Široka zemlja (1911); kao i novele Poručnik Gustl (1901), Sanjarenje (1925/26) – inspiracija za Kjubrikov poslednji film Širom zatvorenih očiju (1999) i roman Put u slobodu (1908).

Reditelj Marko Manojlović je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu režirao i svoju debitantsku predstavu Smrt Vudija Alena, a potom i predstave: Noć ubica Hozea Trijane (2007), Nebeski odred Đorda Lebovića i Aleksandra Obrenovića (SNP i JDP, 2009) i Samo neka bude lepo Doroti Parker (2012).

foto: Nebojša Babić