Nova knjiga Ljudmile Ulicke “Sveto smeće”

U izdanju Arhipelaga

Nova knjiga velike ruske književnice Ljudmile Ulicke Sveto smeće upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Znakovi u prevodu Nede Nikolić Bobić.

Sveto smeće je nesvakidašnja knjiga autobiografskih priča i eseja u kojima Ulicka govori o mnogim pitanjima o kojima većina današnjih pisaca ćuti kako u književnosti, tako i u javnom životu. 

Retko kada u modernoj književnosti pisci otvore vrata svog sveta (svog ličnog i porodičnog, prijateljskog i društvenog, književnog i filozofskog sveta) kao što je to učinila Ljudmila Ulicka u svojoj knjizi Sveto smeće.

Ulicka priča o svojoj porodici, o svom odrastanju, o svojim prijateljima, o svojim ljubavima, o tome kako je od značajnog i perspektivnog biologa u zrelim godinama postala pisac, o tome kako su nastajale njene knjige, o tome kako je upoznavala svoje buduće junake i svoje kasnije čitaoce, o svojim društvenim stavovima i o svojim političkim uverenjima, o svojoj bolesti, o snazi života i ljubavi, a najviše o potreba za drugim, za razgovorom, za ljudskom slobodom. 

– Snažna humanistička vitalnost i vedrina uprkos svemu probijaju sa svake stranice ove neobilne knjige u kojoj Ljudmila Ulicka pripoveda čudesno i iskreno, ispovedno i neponovljivo – kaže pisac i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović povodom ove knjige.

Na početku knjige Sveto smeće Ljudmila Ulicka piše:

– Kada čistiš pisaći sto od gomile ispisane hartije, u knjizi počinje tvoj vlastiti život. Pre svega nekoliko nedelja rastala sam se od novog romana, i zanimljivo mi je do smrti šta će biti dalje.

Ubrzo potom ona dodaje jedan zapis o vremenu, što je tema kojoj će se često vraćati u ovoj knjizi o minulom i o sadašnjem životu:

– Postoji jedan kvalitet u vremenu: ono se ubrzava s godinama. U detinjstvu se svaka godina vuče beskonačno, beskrajno ti dugo traje šesta godina i nikako da dođe sedma, kad će nastati drugi život, škola… A što bliže starosti, brže otpadaju listići kalendara. Dok si trepnuo – ponedeljak, još jednom trepneš – opet decembar…

Ljudmila Ulicka je jedan od vodećih pisaca savremene svetske književnosti. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima koji su prevedeni na više od dvadeset jezika. Dobila je čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Odavno je samo pisac priča, romana i eseja o književnosti i savremenosti. Ulicka živi u Moskvi.

U izdanju Arhipelaga objavljena su tri velika romana Ljudmile Ulicke Slučaj KukockiZeleni šator i Jakovljeve lestve u kojima je stala uzbudljiva epoha ruskog i sovjetskog XX veka.