NEBOJŠA DESPOTOVIĆ: ‘’Kad ne bi bilo vetra lišće ne bi šaputalo’’

Galerija ULUS, Knez Mihailova 37, Beograd, 19 – 31.oktobar 2021.

Umetnik Nebojša Despotović, koji već više od dvadeset godina živi i radi u Italiji, iako je izlagao širom sveta, prvi put izlaže samostalno u rodnom Beogradu. Izložba u galeriji ULUS, nosi naziv ‘’Kad ne bi bilo vetra lišće ne bi šaputalo’’. 

Despotović predstavlja dela koja se smatraju za najraprezentativnije primere aktuelnog umetnikovog opusa i fokusirana su na produkciji iz 2019, 2020 i 2021 godine. Na izložbi će biti prikazana četiri dela  velikog formata u tehnici akril i ulje na platnu. Dva dela na platnu srednjeg formata kao i pet dela malog formata na drvetu. 

Radovi manjeg formata su rađeni na drvetu, uglavnom topoli, sa tehnikom koja u višeslojnom pristupu koristi ulje, akril, sintetičke smole i rezbarenje. Takav pristup dovodi do delimičnog  doživljaja tridimenzionalnosti tj. niskog reljefa. Upotreba rezbarenja ili odklanjanja delova ili površina drvene podloge je fondamentalni konstruktivni element kao i samo slikanje tj. nanošenje boje na površinu. Dela karakteriše sažni vizuelni i emotivni naboj i u kontekstu postavske akcenat je stavljen na tatralnost kao vodičkroz čitanje dela i dekodofikaciju naracije. 

Sadržaj izložbe je baziran na različitim elementima narativnog karaktera koje umetnik često upotrebljava u predstavama i u naslovima dela koja su u ovom projektu bazirana na sećanju. Reč je gotovo o vidu pisanja dela (sa umetnikove strane) i čitanja ( od strane gledalaca ) dela kako u likovnom tretiranju tako i u samom sadržaju dela i njegove celokupnosti. Radi se zapravo o preseku i osvrtu na sećanje u poetskoj formi sa snažanom vitalnošću predstave stavljajući je u jak kontrast sa racionalnom mišlju. Naziv izložbe “Kad ne bi bilo vetra lišće ne bi šaputalo” se jasno odnosi na poreklo i vezanost za određenu jezičku stvarnost poetske vizije pripovedanja iskustva, njenog izražaja i prenošenja.  Ako je svet predstava onda je umetnost jezik. Ako je svet interakcija onda je sećanje građa.

 ‘’Naš odnos prema prirodi je svojstveni vid pripovedanja nama samima kroz poeziju i naslov nas upućuje na činjenicu da kada ne bi postojao šum, distorzija, kada bi sve bilo totalno jasno, umetnost ne bi postojala, kao ni jezik. Sledi i činjenica da predispozicija za estetsku precepciju kroz jezik ( likovni, verbalni ili emotivni ) se postiže prefinjenošću i pažnjom koju mi poklanjamo sopstvenom iskustvu a ne jeziku kao globalno uspostavljenom mehanizmu ,koji on u svojoj suštini mora da poseduje. Ova predispozicija nam takođe nudi i mogućnost širenja sopstvenog horizonta percepcije u nadi da se ostvari naš lični odnos sa svetom tj. jedinstvo sa njim uprkos posrednosti jezika.

Sećanje je slika, duh, refleksija, alegorija pa čak i halucinacija. Ako je svet slika onda je mudrost preneseno značenje te slike. Alegorija je slika a vizija je sklad.

Teatralnost pojedinih dela i same postavke uvodi gledaoce u dublji odnos u otkrivanje naracije, koja je ipak hermetički ograničena. Specifične dimenzije dela, međusobni odnos i njihov raspored u postavci čine takoreći scenografiju sa kojim gledalac fizički dolazi u odnos i posredstvom koje otkriva sadržaj’’ – kaže Despotović

 Izložba će biti postavljena u galeriji ULUS u Knez Mihailovoj 37, sve do 31. oktobra 2021.

Nebojša Despotović je rođen u Beogradu 1982 godine

Završio je master ( 2011 ) i osnovne ( 2009 ) studije na akademiji lepih umetnosti u Veneciji u klasi Carla Di Raca, slikarski odsek.

Godine 2011. dobio je prestižnu rezidenciju u Fondaciji Bevilacqua La Masa i izabran je za 54. Bijenale u Veneciji kao predstavnik italijanske Akademije lepih umetnosti na Arsenalu posle koje se seli u Berlin gde živi i radi do 2017 godine. 

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. 2012. osvojio je nagradu Euromobil Under 30 Avard na ArteFiera u Bolonji i nagradu Mango Young Artist Award na  sajmu Swab u Barseloni. Godine 2013. osvojio je nagradu Premio Celeste Raw Zone na sajmu ArtVerona. 2015. osvojio je specijalnu Nagradu na sajmu  ArteFiera u Bolonji, a 2016. Rotari Club nagradu na sajmu  ArtVerona. Godine 2019. izabran je za finalistu 20-og izdanja prestižne nagrade Premio Cairo u Palazzo Reale u Milanu.

Učestvovao je na brojnim izložbama u javnim i privatnim prostorima. U februaru 2014. predstavio je svoju drugu samostalnu izložbu pod nazivom Silent Fracture, kustoskinje Maja Cirić, u galeriji Boccanera u Trentu u Italiji. U maju 2014. godine u Napuljskom muzeju Capodimonte drži predavanje pod naslovom Mrtva priroda Nebojše Despotovića koju su pripremili Angela Tecce, direktorka muzeja Castel Sant’Elmo i Eugenio Viola, glavni kustos u Museju MAMBO u Bogoti.

U maju 2017. otvorio je svoju samostalnu izložbu u Moskvi u galeriji Triangle, a u septembru 2017. svoju samostalnu izložbu u Njujorku u galeriji Ierimonti. 2018. predstavio je svoju treću samostalnu izložbu u galeriji Boccanera u Trentu sa naslovom Between the Devil and the Deep Blue Sea. 2020. je otvorena njegova samostalna izložba sa retrospektivnim katalogom u Muzeju Ettore Fico u Torinu sa naslovom The Golden Harp.