fbpx

Nagrada Lazar Trifunović za 2012. godinu

14. januar, galerija Artget

Nagrada Lazar Trifunović za 2012. godinu i Priznanje DIUS-a svečano će biti dodeljeni 14. januara u 12h u galeriji Artget, saopštili su iz Kulturnog centra Beograda…

Za žiri Nagrade „Lazar Trifunović”, koji su činili Ljiljana Ćinkul, Aleksandra Mirčić i Dragan Bulatović, prevladala je ocena o ubedljivosti istorijske verifikacije jednog aktivističkog umetničkog pokreta, analizi istrajnosti njegovih ideja i mudrosti aktuelizacije problema „kolonizacije i spektakularizacije svakodnevice”, pa je ovogodišnju nagradu Lazar Trifunović dodelio Jeleni Stojanović za studiju Situacionisti, omladinci i stripovi, koja je objavljena u publikaciji Čitanka 26. Memorijala Nadežda Petrović, čiji je umetnički dirktor i selektor bila.

Studija je posvećena jednom segmentu delovanja grupe Internacionala situacionista, aktivne u Evropi između 1957 i 1972. godine, njihovom kritičkom pristupu stvaralaštvu i životu, te naporima da se nađe efikasna društvena forma odbrane prava na individualizaciju svakodnevice. Kako je autorka pronicljivo zaključila, postojalo je dobro rešenje u otporu hladnoratovskom diskursu u izvrnutoj retorici stripa, u izmeštenom kvadratu sa table popularnog konzumnog stripa koju je bilo moguće pretvoriti u oštar ironičan komentar ako se omladinci zapitaju šta tu nije po meri istorijske svesti i otkriju konzumerističku prevaru. Studiju odlikuju istraživačka pronicljivost i metodološka ubedljivost. Prvo stoji kao nekonformističko opredeljenje za predmet koji se držao na margini u odnosu na etablirane statuse nadrealizma ili egzistencijalizma. Drugo se potvrđuje u apsolutnom uvidu u kritičku istorijsku, socijalnu i estetičku nauku i njihove recepcije pokreta situacionista. Ono što je bila kritika hladnoratovskog diskursa, upotrebljivo je danas kao model kritike diskursa hladnog mira, a demonstrirano na poslednjem izdanju Memorijala Nadežda Petrović.

Jelena Stojanović je diplomirala na Katedri za modernu istoriju umetnosti kod prof. Lazara Trifunovića, na Odeljenju istorije umetnosti, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala iz istorije i teorije savremene umetnosti, Sorbona, Pariz. Njeno polje specijalizacije su evropska i francuska posleratna umetnost i vizuelna kultura, avangardna i neo-avangardna umetnost, kritikalna muzeologija. Radila je kao kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao direktorka Handwerker Galerije (Itaka Koledž, SAD), kao profesor istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Univerzitetu u Sidneju, Univerzitetu u Koloradu, Itaka Koledžu, Kornel Univerzitetu i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Jedan od recenzenata za Contemporary Art: Art Since 1970; Brandon Taylor, Prentice Hall, New Jersey, 2005. Organizator konferencije Colonization of Everydayness: Cold War Histories, godišnja konferencija CAA, Atlanta, 2005. Dobitnica stipendija i počasti Geti instituta i Škole za teoriju i kriticizam Kornel univerziteta. Živi na relaciji Beograd, Srbija i Itaka, SAD.

Žiri Priznanja DIUS, koji je radio u sastavu: Dragana Palavestra, Danijela Purešević i Svetlana Petrović, odlučio je da nagradu za najbolju izložbu u 2012. dodeli dr Nenadu Radiću za izložbu “Zbirka slika druga Predsednika” i knjigu koja je prati “Pusen i petokraka”, projekat premijerno realizovan u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, maja-juna 2012, potom u Muzeju istorije Jugoslavije, oktobra-novembra 2012.

Izložba “Zbirka slika druga Predsednika” i prateća sveobuhvatna knjiga objavljena pod posebnim naslovom “Pusen i petokraka” dr Nenada Radića, docenta istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, rezultati su autorovog višegodišnjeg istraživačkog poduhvata na polju istorije umetnosti, ali i političke i društvene istorije, koje obuhvata celovito sagledavanje zbirke umetničkih dela koja su činila deo ambijenta vile u Užičkoj broj 15, nekadašnjoj rezidenciji Josipa Broza. Izložbe u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, kao i u Muzeju istorije Jugoslavije predstavljaju najznačajnija dela stranih i naših umetnika, izabrana po kustoskom principu reprezentativnosti, ali su one i smišljen i znalački subjektivni izbor autora izložbe, kojim je on izgradio širi društveno-istorijski okvir za tumačenje ukusa i ambicija samog vlasnika, Josipa Brota Tita. Postavke u Novom Sadu i Beogradu pripadaju onoj vrsti izložbi koje imaju produženo i kompleksno značenje. Njihova uloga je naučna, edukativna i reprezentativna. Autor izložbe uspeva da koristeći muzejski materijal ovaj sadržaj prevede u dinamičnu, dramaturški opravdanu izložbenu formu. Autorski rad dr Nenada Radića predstavlja primer funkcionalne prezentacije naučnih i teorijskih stavova široj publici sa ambicijom da je motiviše, edukuje i uputi u estetske i kulturološke probleme sopstvenog nasleđa. S druge strane ona opravdava savremeni pristup muzejskim postavkama koje objedinjuje projekcija prema prošlosti i budućnosti.

Nenad Radić je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Odeljenju istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde predaje muzeologiju i istorijske modele muzealizacije. Bavi se istorijom i teorijom kolekcionarstva, kulturnom istorijom modernog doba, kao i modernom i savremenom umetnošću. Od 2002. do 2004. bio je kustos Likovne zbirke Josipa Broza Tita u Muzeju istorije Jugoslavije.

More Stories
Na otvorenom drumu