Meine liebe Milica

U prodaji je nova knjiga „Meine liebe Milica ” autorke S. M. Veljković, u izdanju Evro Book-a. Mladi kadet (potomak prusko-francuske protestantske porodice), Frank Mižo, kao sanitetski oficir došao je u Srbiju pred kraj Drugog balkanskog rata,  zaljubio se i oženio Srpkinjom Milicom, pre toga se pokrstivši u pravoslavnu veru.

Prošao je sa srpskom vojskom ceo Prvi svetski rat: preko Albanije, Krf, Solunski front…

Pred Prvi svetski rat mu se rodila ćerka, a u toku rata, dok je bio na Krfu, dobio je i drugu ćerku, ali ona i Milica su preminule.

Na Krfu je zatim upoznao još jednu Milicu, Srpkinju iz Bitolja, koja je radila pri Crvenom krstu. Oženio se njome, dobili su dvoje dece (u međuvremenu je našao i ćerku iz prvog braka Anu Amaliju), kupili su kuću na Senjaku i tu su živeli do Drugog svetskog rata kada porodica počinje da se osipa: deca, već odrasla, pitaju se kojoj strani da se priklone (Nemcima ili Srbima), šta je bezbednije za njihovu porodicu. Posle niza peripetija, ogromnih pritisaka koje nacističke vlasti vrše na njega, Frank se odriče srpskog državljanstva i s porodicom usred rata odlazi u Beč. 

Posle rata, život ih je odveo u gradić Ingolštat gde su se Milica i on ponovo skućili i živeli do kraja života, s tim što ga je ona nadživela skoro 26 godina. 

Frank u jednom trenutku počinje da piše dirljiva pisma prvoj preminuloj ženi Milici i ta pisamca su neverovatno dirljiva (u knjizi su izdvojena i pisana italikom, svako počinje sa Meine liebe Milica)

Lep je opis kuće na Senjaku s dve lipe u dvorištu, na kojoj je Frank nadogradio trem kako bi sa njega mogao da gleda Savu.

U prvom delu knjige često pominje Velike stepenice koje se od podnožja Kalemegdana (ispod današnje francuske ambasade) spuštaju do Savamale, jer je tim stepenicama jedne snežne zime silazio s prvom ženom na obalu Save.