fbpx
LookerWeekly.com magazin

Dizajner iz Sente utkao boje Banata u istoriju mode

Bernat Klajn tribina - foto: Tijana Janković-Jevrić // Sva prava zadržana.
Martovski LookerWeekly 2021 baner

Omiljeni štof svetskih dizajnera vioske mode kreirao Senćanin, Bernat Klajn

Kada je sa samo 16 godina poslednji put pogledao niz drvorede čuvenih bagremova, u svojoj ulici Stevana Sremca, i iz rodne Sente krenuo u svet, sin lokalnog trgovca tekstila, mladi Bernat Klajn, najverovatnije, ni slutio nije da će ga sudbina odvesti baš u Škotsku, i da će u toj zemlji razviti svetski brend tekstila, i tako ostaviti trajni pečat u modi šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Dovoljno je reći da su njegove pejzažne štofove, s motivima Banata, u svojim kreacijama koristili Dior, Chanel, St Laurent… 

Oko 4 000 predmeta, koji su pripadali srpsko-škotskom dizajneru tekstila, pioniru i inovatoru u industriji tekstila, Bernatu Klajnu, a među kojima su štofovi, odeća i isečci iz novina, nalaze se u Nacionalnom muzeju Škotske. Prva prezentacija njegovog dizajna kod nas, održana je tek nedavno, i to u Domu omladine Beograda, kada je kustos mode Stefan Žarić izložio Klajnovu haljinu iz svoje lične kolekcije, u okviru tribine “Bernat Klajn, kra(l)j jugoslovenske mode”, na kojoj je govorio, o svetski poznatom, škotskom industrijalcu i umetniku srpskog porekla. Žarić je Klajnov komad dobio na poklon od nekadašnjeg kustosa, najvećeg muzeja primenjene umetnosti i dizajna na svetu, londonskog “The Victoria and Albert Museum”. O važnosti upoznavanja naše javnosti s čovekom, koji je potekao s naših prostora, i koji je ostavio značajan uticaj na jednu modnu eru, mladi istoričar mode, kaže: 

„O Klajnu je bitno da govorimo, jer nas ovaj dizajner na izvestan način opominje o važnosti kreativnosti ovog podneblja, i tera nas da preispitujemo ideju porekla, pokazujući nam da zapadna moda često ima uporište u Istočnoj Evropi, dok je mi s druge strane potcenjujemo.“ Stefan Žarić, istoričar mode na tribini u DOB-u.

Senćanin Bernat Klajn govorio je za sebe da potiče iz dve zemlje i da govori pet jezika. Kao umetnik i dizajner, obožavao je boje, a svoja sećanja je tkao u tekstilu. Tako se u njegovim čuvenim štofovima našao i kolorit vojvođanskih pejzaža, a u njemu, oker, zlatna, narandžasta, boja prašnjavih polja pored Tise, banatska polja maka… Sve ono što je obeležilo njegovo detinjstvo i rano momaštvo. Inovativni tekstil koji je Klajn proizvodio, šezdesetih godina prošlog veka u svojoj fabrici tekstila u Škotskoj, prepoznatljiv je upravo po smeloj mešavini boja, ali i po teksturi – kombinaciji somotske trake i češljane moher- vune (vlakno od kozje dlake angore). 

Kombinacija vojvođanskog i škotskog kolorita na Klajnovo haljini, iz Žarićeve privatne kolekcije.

„O spečifičnoj vrsti tkanja, koju uvodi u svet mode, Klajn je uvek govorio da je inspirisana jednim vrlo vojvođanskim fenomenom. To je polje kukuruza ili žita nakon setve, koje je tada bude spaljeno, pa kao takvo izgleda kao jedna vrsta kariranog tekstila,“ Klajnovo tkanje, opisuje kustos mode Žarić, dodajući da su za Bernata, za razliku od toplih nijansi koje su ga asocirale na Vojvodinu, tonovi poput tamno zelene i ljubičasta bili slika škotskog pejzaža.

Bernat Klajn tribina - foto: Tijana Janković-Jevrić // Sva prava zadržana.

Svoje kreacije od Klajnovog materijala šili su dizajneri, kao što je to, na primer, Coco Chanel, koja je bila i čest gost u njegovog čuvenoj staklenoj kući u šumi “High Sunderland”, modernog stila pedesetih, a koju je projektovao arhitekta Peter Womersley, istako je istoričar Stefan, dodajući da su se sve glavne modne revije održavale baš tu u dizajnerovoj kući, gde se i sastajao sa svojim klijentima. Klajn nikad nije putovao. 

Tokom svoje karijere, koja je trajala četiri decenije, Bernat iz Sente je ostavio prepoznatljiv trag u modi i značajan doprinos tekstilnoj industriji Ujedinjenog Kraljevstva. Odlikovan je Medaljom Britanske imperije, CBE (treće po rangu, od postojećih pet) 1973. godine, a koja se dodeljuje onima koji su imali značajnu ulogu na nacionalnom ili vodeću ulogu na regionalnom nivou.

Kako je Bernat iz Sente postao Škotlanđanin Beri?

Bernat Klajn je rođen u Senti 1922. godine u jevrejskoj porodici, u kojoj su oba roditelja, Zori i Lipot, bila iz esnafa, bavili su se trgovinom tekstila. O kulturi odevanja koju su Klanovi negovali svedoče njihove rane porodične fotografije.

Bernat Klajn tribina - foto: Tijana Janković-Jevrić // Sva prava zadržana.
Na slajdu je porodica Klajn iz Sente. Na tribini Centra za jugoslovenske studije: Stefan Žarić i Ana Panić.

„Jevrejima je odeća vrlo važna. Za njih je ideja kostimiranja i usvajanja religije preko kostima izuzetno bitna, što se u krajnjem slučaju i vidi na način na koji oni manifestuju religiju. Kipa (mala kapa) je veoma važna pojava jevrejske materijalne kulture. Odeća je vrlo značajna identitetska oznaka Bernata Klajna, i ona se na neki način kod njega duplo dozira, da se izrazim banalno, time što dolazi iz porodice trgovaca tekstila, krojača, švalja,“ objašnjava kustos mode Stefan Žarić.

Nakon osnovne i srednje škole u Senti, u svojoj 16 godini, Bernat odlazi na školovanje kod rabina u Češkoj, da bi potom upisao umetničku školu u Jerusalimu. Njegovo poznavanje jezika, pretpostavlja se da ih je govorio pet, omogućilo mu je i odlazak u Englesku preko Britanskog saveta, gde je upisao studije tekstila na Univerzitetu Lids. To se dešava posle Drugog svetskog rata, tokom kojeg su njegovi roditelji bili zarobljeni u Aušvicu. Nakon toga, kako se navodi u tekstu britanskog Independent-a, uz pozajmicu od 500 funti, koju je dobio od prijatelja, Klajn je otvorio radionicu u kojoj je proizvodio prostirke, marame i kravate, da bi svoju prvu veliku proizvodnju, koja se nalazila u škotskom industrijskom gradu Galušilzu, nazvao „Colourcraft“. Na svom vrhuncu, Bernatova fabrika tekstila je imala 600 zaposlenih.

Izvor: Instagram screenshot

Svoju strast prema tkanju Klajn je opisao u knjizi Eye For Colour (1965).

„Klajnov pristup u arhitekturi, njegov pristup u slikarstvu uvek je rezultirao onime što je bilo najbitnije za njega, a to su bili moda i tekstil,“ zaključio je istoričar umetnosti Stefan.

Bernat, ili kako su ga kasnije zvali članovi porodice i prijatelji, Beri, napustio je zauvek svoju Sentu 1938, nikad se više u nju nije vratio, da bi od 1957, pa do svoje smrti 2014. godine, živeo u kući “High Sunderland” u Škotskoj. Iza njega su ostali sin i dve ćerke iz braka sa svojom suprugom Margaret, nekadašnjom dizajnerkom trikotaže.

U nekadašnjoj fabrici „The High Mill“, Bernata Klajna, danas se nalazi Škola za dizajn i tekstil (The School of Textiles & Design) u Galušilzu, u Škotskoj. 

Njegova ćerka i pisac Shelly Klein (Šeli Klajn) napisala je knjigu The See-Through House (Moj otac u punom koloru) koja govori o Klajnu, ali i o odrastanju njegove dece u jednoj od britanskih najpoznatijih kuća, koja je postala preskupa za život dizajnerovih naslednika.

Foto: Tijana Janković-Jevrić

Tijana Janković

Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.

Imate komentar?

Na ovom svetu je puno jedinstvenih ljudi...I baš njih smo odabrali za naše LookerWeekly intervjue.
Budite u toku sa najnovijim vestima iz kulture u našoj zemlji.