fbpx

Nikolo Amaniti: Ana

Nikolo Amaniti (1966), italijanski pisac, dobitnik najprestižnije italijanske književne nagrade „Strega“. Po njegovom romanu „Ja i ti“ Bernardo Bertoluči je snimio film 2012 godine. Po romanima „Ne bojim se“ i „Kako bog zapoveda“ filmove je snimio Gabrijele Salvatores, a po roamnu „Poslednja Nova godina“ Marko Risi.
Sva njegova dela kontinuirano su prevođena na srpski jezik u izdanju Platoa, pa tako je najnoviji naslov na srpskom jeziku Ana.

Književni svet Nikola Amanitija usmeren je na kritiku hipokrizije društva, i na otuđenje unutar porodice, na međuzavisne procese raslojavnja i razranja emocionalnog nukleusa kojeg treba da predstavlja porodično okruženje i šireg društvenog okruženja, usled čega pate, stradju i izvitoperuju se deca, mladi koji bi trebalo da čine budućnost. Iako su teme koje Amaniti obrađuje ozbiljne a sudbine koje opisuje ponekad tragične, njegovi junaci vrlo su životni, upečatljivi, dinamični, a naracija često varira između urnebesne komedije, crnog humora i emocionalno jakih tonova.
Najnoviji roman „Ana“ na neki način je kruna dosadašnjeg Amanitijevog stvaralaštva. U njemu je svoju dosadašnju društvenu kritiku uzdigao na nivo gorke satire kroz formu romana apokalipse ili moderne antiutopije. Gradeći roman kao priču o epidemiji, zarazi koja je već pokosila odraslo stanovništvo na planeti, a čija matrica nas može podsećati na velike romane poput Saramagovog „Slepila“ ili Pekićevog „Besnila“, ovaj roman se svojom idejom, vizijom i satirom ukazuje kao „Vrli novi svet“ ili „1984.“ dvadeset prvog veka.
Amanitijeva oštrica usmerena je na korporacijski, neoliberalni kapitalizam i globalizam, koji su zavladali čovečanstvom, i već ostavili posledice po naš moral, a sledstveno tome i na sve ostale pore života, pa i na samu suštinu života.

U ovom romanu Amaniti daje sliku sveta u kojem su živa samo deca, koja sa sticanjem polne zrelosti i stupanjem u odrasli život umiru od istog virusa koji je krenuo iz Brisela i od kojeg su nastradali svi odrasli stanovnici planete. Ono što je u ranijim romanima i pričama ovog pisca bila opominjuća slika budućnosti mladih koji su ogrezli u narkomaniju, delinkvenciju i agresiju, zapostavljeni i ostavljeni od strane odraslih koji je trebalo o njima da se brinu, ovde je postalo slika nemogućnosti bilo kakve budućnosti, slika kraja. Amaniti, međutim, ostaje na strani života, on voli život i voli decu, i zato se nekakva nejasna nada ukazuje na kraju ovog romana.

More Stories
Najnovija rešenja Oracle Cloud u jugoistočnu Evropu