Snežana Ćuruvija je jedna od onih sagovornika koje nije lako predstaviti, ali tim pre ju je veće zadovoljstvo slušati. Ona je autorka, koordinatorka, organizatorka, producentkinja, menadžerka, umetnička direktorka… ali pre svega arhitekta.
Da biste razgovarali sa ovako svestranom i vrednom osobom nije vam potreban poseban povod, zar ne?
Ipak, ovaj put, mi sa Snežanom Ćuruvijom govorimo o aktuelnom Pančevačkom filmskom festivalu PAFF-u, o pančevačkoj kulturnoj sceni i o kulturi danas:
Snežana Ćuruvija, aktivno učestvuje u radu udruženja Refraction tim, Pančevo film festival, BUDI, Connecting people, Elektrika kao autorka, koordinatorka, organizatorka, producentkinja, menadžerka, umetnička direktorka, saradnica… Sarađuje sa Kulturnim centrom Pančeva, Domom omladine Pančevo i drugim institucijama kulture. Bavi se arhitekturom, fotografijom, dizajnom, multimedijom. Živi i radi u Pančevu.
LW: Šta PAFF izdvaja u odnosu na druge filmske festivale i zašto bi baš on bio dobar povod da posetimo Pančevo?
Snežana: PAFF organizuju mladi filmski radnici i ljubitelji filma okupljeni oko istoimenog udruženja u saradnji sa Kulturnim centrom Pančeva i Domom omladine Pančevo. Festival ima podršku celog grada i mnogo šire.
Zanimljivi gosti i fenomenalna publika festivala prave nezaboravnu atmosferu na festivalu. Publika ima prilike da razgovara sa autorima filmova nakon projekcija, kao i u manje formalnim prilikama.
Film “Flotel Europa” u režiji Vladimira Tomića otvoriće drugi PAFF, a najnovije vesti možete pratiti na fejsbuk stranici festivala.
Ove godine posetiće nas reditelj Marko Grba Sing (“Abdul and Hamaz”), Ana Sofie Hartmann (“Limbo”) i Matija Ivanišin (“Karpoputnik”), a lista se tu ne završava, jer ćemo imati i goste iznenađenja. Poznati austrijski direktor fotografije nominovan za “Oskara”, Kristijan Berger, održaće masterklas, a radionice će voditi Vladimir Milivojević Boogie, Belgrade Raw kolektiv i Filmkultura. Muzički program čine grupa Ti, DJ Marko Abramović, Gramophonedzie, Repetitor, Dj Mis Millie…
LW: Timu PAFF-a ste se priključili prošlog jula. Šta možete da nam kažete da je to što nas očekuje na ovogodišnjem festivalu a da je drugačije u odnosu na prethodni?
Snežana: Sа pripremama za prvi Pančevo film festival krenuli smo dosta ranije. Vrlo je zahtevno pokretati novu manifestaciju, ali mnogo ljudi je verovalo u PAFF i festival je vrlo uspešno zaživeo. Drugo izdanje donosi još više filmova i gostiju iz sveta filma, program je bogatiji, organizacioni tim brojniji i iskusniji.
Program 2. PAFF-a obuhvata preko 50 filmova iz celog sveta i brojne prateće programe – radionice za najmlađe, fotografske i strip radionice, masterklas, predavanja, izložbe, promocije i vrlo zanimljiv muzički program.
LW: Pored pomenutog festivala, Vi ste organizatorka i Međunarodnog bijenala umetničkog dečjeg izraza. Da li su pripreme u toku? Šta nam pripremate?
Snežana: Međunarodni bijenale umetničkog dečjeg izraza – BUDI sledeće godine obeležava deset godina postojanja i spremamo vrlo maštovit i bogat program.
BUDI je jedinstvena manifestacija u našoj zemlji, čak i u svetu.
Tokom mesec dana obuhvaćeno je savremeno dečje stvaralaštvo i stvaralaštvo za decu u pozorištu, književnosti, vizuelnim umetnostima, muzici, itd. Kroz radionice, predavanja, koncerte, predstave izložbe i druge programe predstavljamo autore za decu i decu kao autore.
Kao i za svaki BUDI, uskoro će biti raspisan i međunarodni konkurs u više kategorija za decu do 15 godina.
Uz podršku Grada Pančeva, Ministarstva kulture i informisanja RS, svih osnovnih škola i predškolske ustanove u Pančevu, pripremamo Program za unapređenje dečjeg stvaralaštva, stvaralaštva za decu i negovanje kulturnih navika kod dece koji će biti predstavljen na sledećem BUDI-ju.
LW: Zanimljivo je da ste Vi po obrazovanju arhitekta ali se bavite i menadžmentom. Otkud to?
Snežana: Moja interesovanja su raznolika, a stalno je prisutna i potreba da se ideja sprovede u delo. Princip je isti, ideja se prenosi na papir, razrađuju se detalji, sagledava celina, pravi se plan realizacije, stvara se nešto. Iako je gradivni materijal različit, ima dosta sličnosti između arhitekture i menadžmenta i produkcije. Neke stvari možeš da radiš sam, ali mnogo češće se radi u timu. Nekada ti zapadne i neočekivana uloga, različiti izazovi. Važno je za koga stvaraš i svrha onoga što stvaraš.
Neophodna je dobra komunikacija između onih koji imaju ideje, onih koji treba da te ideje materijalizuju i krajnjih korisnika.
Priključila sam se i timu koji pokušava da poveže kreativce i privredu i da unapredi njihovo međusobno razumevanje i komunikaciju putem donatorstva.
Pokrećemo platformu koja će im pomoći da sagledaju potrebe i želje “druge” strane i da počnu da zajedno razvijaju zajedničke ideje i prave Svet čudesa verujući jedni u druge.
LW: Na čemu trenutno radite kao arhitekta?
Snežana: Trenutno pravim skice na osnovu svog višegodišnjeg istraživanja. Nisam još uvek sigurna koja će biti konačna forma ovog rada, blizu sam.
LW: S obzirom na to da ste u Kulturnom centru Pančeva bili urednica programa vizuelnih umetnosti (2009 – 2013.), kažite nam nešto više o savremenoj pančevačkoj kulturnoj sceni?
Snežana: Proces restitucije rezultirao je iseljavanjem Galerije savremene umetnosti iz prostora u kome je radila više od 30 godina. Nakon nekoliko godina, Galerija će ponovo morati da menja adresu iz istog razloga. Dvorište i Elektrika doživljavaju istu sudbinu. Nezavidan položaj kulture ogleda se u ovim promenama.
Pančevačka kulturna scena ima mnogo potencijala, nadam se da će u budućnosti imati i više podrške.
S druge strane, pančevački autori prave zapažene uspehe u zemlji i svetu. Dovoljno je izdvojiti neverovatnu činjenicu da Srbiju u Veneciji već tri godine za redom predstavljaju autori iz Pančeva: Aleksandar Zograf kao autor kataloga za 55. Bijenale umetnosti, tim arhitekata 14-14 koji je predstavljao Srbiju na 14. Bijenalu arhitekture pretežno čine pančevci, a ove godine na 56. Bijenalu umetnosti naš predstavnik je Ivan Grubanov. I u drugim disciplinama ima talentovanih i nagrađivanih umetnika i umetnica.
Ohrabruje i činjenica da će uskoro biti otvorena i Galerija Milorada Bate Mihailovića.
LW: Učestvujete i u Kreativnom mentorstvu. Ko je vaš mentor i šta očekujete da će vam ono doneti?
Snežana: Imala sam i ranije prilika da budem i menti i mentor. Za obe uloge važna je otvorenost, razumevanje i radoznalost da bi se izgradio kvalitetan odnos i da bi obe strane mogle da napreduju. Jako mi je drago što učestvujem u Kreativnom mentorstvu jer mi je ovaj program pomogao da još bolje sagledam i primenim mogućnosti koje mentorstvo pruža.
Dragana Jevtić, Višnja Kisić i Tatjana Nikolić koje vode ovaj projekat su vrlo inspirativne, podsticajne i predusretljive i veliko im hvala na trudu i energiji.
Moj mentor je Maja Lalić, izuzetno dinamična i svestrana ličnost, puna entuzijazma i vedrine. Vrlo lako i spontano smo uspostavile odličnu komunikaciju i veoma mi znači njena podrška. Naši susreti u Mikseru su vrlo zabavni i inspirativni. Izuzetno se radujem i svakom susretu sa ostalim učesnicima u programu. Svi su veoma zanimljivi i rade sjajne stvari. Delimo svoja iskustva kao mentiji, delimo mentore, mentorišemo jedni druge.
LW: Šta možete da nam kažete o kulturi uopšte, danas u našoj zemlji? Kao umetnik i kao menadžer, odnosno kao neko ko od nje živi?
Snežana: Kulturu i ljubav prema umetnosti treba negovati od najranijeg detinjstva. Nanizali smo nekoliko generacija kojima kultura nije približena na pravi način i u dovoljnoj meri. To se reflektuje na sveopštu situaciju. Nadam se da će se to promeniti.
