Imamo puno sličnosti sa Špancima

Kada je shvatila da želi da postane profesionalna flamenko plesačica, Saška Šašić je odlučila da upiše Conservatorio de Baile Mayte Galán i tako se preselila u Granadu. Kako je želela još više znanja, nakon toga, otišla je za Madrid da bi pohađala najbolju školu flamenka Amor de Dios.

Saška živi i radi u Madridu već pet godina, a u Beograd se vraća povremeno kako bi izvodila flamenko predstave, držala radionice posvećene ovom plesu i promovisala špansku kulturu. Nedavno je ponovo gostovala u našem gradu s predstavom Metamorphosis.

Privlačan ples flamenko nikog ne ostavlja ravnodušnim, a mi vam ovom prilikom otkrivamo njegovu suštinu i lepotu u razgovoru sa plesačicom i koreografom Saškom Šašić:

[question]LW: Da li je moguće plesom stići do snova, onda kada vam je polazna stanica Beograd?[/question]

[answer]Saška: U poslednje vreme radim na stvaranju niza performasa koji za inspiraciju uzimaju delo Karla Junga. On kaže da su snovi mesta gde najlakše možemo upoznati nesvesni deo svoje ličnosti, a samo usaglašavanjem svesnog i nesvesnog dela psihe, moguće je postići potpunu unutrašnju ravnotežu. Ja smatram da je ovo jedan od ključnih faktora za “ispunjenje snova” i sreću, sa koje god stanice krenuli.[/answer]

[question]LW: Iako živite u Madridu, svoj ples s vremena na vreme predstavljate i u Beogradu. Poslednja predstava koju su Beograđani mogli da vide je Metamorphosis. Kako na flamenko reaguje Beogradska publika?[/question]

[answer]Saška: Na našim prostorima flamenko je uglavnom jedna velika nepoznanica. Beogradska publika, kao i svaka druga, reaguje na veoma jaku emociju koja se prenosi kroz flamenko. Nakon izvođenja predstave Metamorphosis u Beogradu, publika je bila oduševljena, ljudi su mi prilazili preplavljeni različitim osećanjima. Jako mi je drago da mojim predstavama uspevam da probudim tu emociju kod publike, to je nešto čemu svaki umetnik teži.[/answer]

[question]LW: Da li je flamenko srodan Balkanskoj duši? [/question]

[answer]Saša: Nakon svih ovih godina života u Španiji, mogu da kažem da imamo jako puno sličnosti sa Špancima. Imajući u vidu da je flamenko nastao kao protest manjina koje su bile progonjene, vrlo lako možemo naći sličnost sa situacijom na našim prostorima. Ta “srodna duša” uvek se najviše ispoljava kroz kulturu i muziku. Pre nekoliko meseci sam odlučila da uradim aranžman pesme Ederlezi u saradnji sa španskim muzičarima. Bila sam impresionirana kada sam začula flamenko pevačicu kako peva ovu pesmu, kao da je rođena negde na brdovitom Balkanu.[/answer]

[question]LW: Da li planraite da i u Beogradu pokrenete festival flemanka poput onog u Zagrebu? [/question]

[answer]Saška: Festival je možda jedan od najboljih načina da se ljudima približi neka umetnost. Oduvek sam želela da organizujem flamenko festival na našim prostorima. U Beogradu je, na žalost, pomoć izostala. Onda se desio Zagreb gde nam je pružena podrška Ambasade Španije i gradskih institucija. Nakon pet uspešnih festivala i velikog truda da publici što bolje približimo ovu umetnost, mogu da kažem da još uvek nisam odustala samo zato što u sebi imam previše ljubavi prema flamenku i veliku želju da makar deo te ljubavi podelim sa svojim narodom.[/answer]

[question]LW: Ples je više od igre. Šta je on konkretno za Vas?[/question]

[answer]Saška: Još kao mala, baš kao i ovčica iz Andrićeve pripovetke “Aska i vuk” razlikovala sam se od svojih vršnjaka. Dok su ostale devojčice bile dobre i mirne, (S)Aska je bila rasejana, nemirna i neukrotiva. Nije sledila ostale ovce iz stada, nego je lutala putevima koje je sama pronalazila. Tako sam, baš kao i ovčica Aska, krenula u nepoznatu igru koja je bila izvan svih školskih pravila, u igru koja je mnogo više od igre, u igru za život.[/answer]

[question]LW: Šta je bitno da zna jedna mlada plesačica?[/question]

[answer]Saška: Bitno je da bude istrajna, jaka i da nikad ne odustane od svog puta, bez obzira na sve prepreke koje će joj se na tom putu nametati.[/answer]

[question]LW: U svojim nastupima kombinujete različite plesove, balet, moderan ples, flamenko naravno. Koji su bili vaši prvi plesni koraci?[/question]

[answer]Saška: Oduvek su me privlačile scenske umetnosti, još u osnovnoj školi bila sam član glumačke sekcije. Plesom sam počela da se bavim sa 12 godina, prvo modernim plesom, a potom latinoameričkim i standardnim plesovima, ali ni u jednom od ovih plesova se nisam pronalazila. Kada sam otkrila flamenko, odmah sam znala da je to ono pravo. Pored sinhronizacije tela, glave i nogu, u flamenko plesu presudnu ulogu ima ritam koji se dobija udarcima nogu o pod, te dlanovima i rukama po sopstvenom telu. To me je odmah privuklo. Život u Španiji otkrio mi je da tradicionalni flamenko savršeno odgovara ljudima koji su rođeni u tom okruženju i kako je meni potrebna dodatna forma za izražaj. Ta stalna potraga za tehnikom koja bi mi u potpunosti pokazala ono što nosim u sebi, navela me je da probam savremeni ples. Poslednjih nekoliko godina se u njemu jako pronalazim jer mi dopušta da se potpuno prepustim i slobodno ispoljim svoju kreativnost. Mislim da je moj jezik upravo kombinacija flamenka, savremenog plesa i teatra.[/answer]

[question]LW: Gde svoj put nastavlja Metamorphosis?[/question]

[answer]Saška: Metamorphosis će u novembru biti prikazan u Atini, na jednom renomiranom Festivalu savremenog flamenka gde ću deliti scenu sa najpoznatijim flamenko umetnicima kao što su Olga Pericet i Rafael Estevez. Nakon toga sledi Madrid, a posle ćemo videti gde će nas sve put navesti.[/answer]

[question]LW: Šta mislite o našoj plesnoj sceni, kako flamenko tako i uopšteno?[/question]

[answer]Saška: U Beogradu sam držala dosta radionica i uvek mi je jako drago da našim ljudima prenosim znanje koje sam sticala u Španiji. Kod nas postoji mala grupa entuzijasta koja se trudi da radi ono što voli, ali je problem što šira javnost nije dovoljno upoznata sa flamenko plesom te nema dovoljno polaznika, a samim tim ni mogućnosti za razvoj. Kako bi se to postiglo potrebno je mnogo više raditi na edukaciji. U Beogradu postoji jedan flamenko centar i nekoliko škola koji konstantno rade na promociji flamenko kulture. Međutim, da bi se ova umetnost popularizovala i na našim prostorima kao što je slučaj sa ostatkom sveta, potrebna je pomoć španskih i lokalnih institucija. To se ne odnosi samo na flamenko već i na plesnu scenu generalno.[/answer]