Miloš B. Tomaš

Pisac Miloš B. Tomaš: „Jedna distopijska godina u bliskoj budućnosti“

Miloš B. Tomaš u svom, šestom po redu, romanu Annus Mirabilis otkriva nam blisku distopijsku budućnost

Distopijski roman Annus Mirabilis je za one koji vole da razmišljaju nakon što preklope poslednju koricu. Na 360 strana svoje najnovije knjige, pisac Miloš B. Tomaš se usmerio na potencijalna životna pitanja koja će čitaoci postavljati sebi – od onih direktnih, egzistencijalnih, do nekih intuitivnih, spojenih od motiva koji deluju kao Roršahove mrlje od slova.

Šta je još o svom novom romanu rekao beogradski pisac, mlađe generacije Tomaš, a šta o našoj bliskoj budućnosti kako iz svog kreativnog pera tako i iz svoje vizure nekog ko se u svom pisanju bavi društvenim fenomenima, saznajte dalje u tekstu:

LW: Koja je za Vas godina bila presudna, takozvana “annus mirabilis”, pa ste počeli da pišete istoimeni roman? Koja će biti ta čudotvorna godina za nas Zemljane u budućnosti?

Miloš B. Tomaš: Za mene je to bila 2012. godina, kada sam odlučio da pišem dugačak i slojevit roman, koji će nastajati čak deset godina. Ta godina je bila i prekretnica u mojoj literarnoj karijeri, jer sam potpisao ugovor sa Platoom. Tada sam osetio da imam momentum i da je dobra ideja okrenuti se književnom mejnstrim prostoru.

Međutim, roman Annus Mirabilis su odložila prethodna dva, Endemske vrste – koji je već bio u nastajanju i Kineski san. Osećao sam da moram još da sazrim, pa je ipak Annus Mirabilis došao u pravo vreme za mene.

A za nas, Zemljane s neizvesnim životima, svaka godina može biti presudna i to zavisi koliko smo spremni da se trudimo. U širem smislu roman govori i o tome.

LW: Koliko je Annus Mirabilis sličan ili različit od Vaših ranijih naslova?

Miloš B. Tomaš: Prethodni roman Kineski san je bio čist pravolinijski triler, dok su Endemske vrste iz 2013. imale sličan pristup. Prema tome, iako različiti, zajedničko im je što, kako kaže moj urednik, ‘’polemišu sa neuralgičnim tačkama’’. Postavivši blisku budućnost što sam objektivnije mogao, došao sam do činjenice da takvih tačaka neće biti malo. 

svg%3E
Miloš B. Tomaš; foto: PROMO

LW: Da li je ta budućnost vrlo brzo? Kako u njoj vidite ulogu žene, ovo pitam, naravno, jer su glavni likovi u knjizi ženskog pola?

Miloš B. Tomaš: Te 2012. je bila ideja da pišem blisku distopiju. Ali, kako se pisanje oteglo jer sam imao mnogo ideja, i sam se pitam da li je radnja romana upravo ovo što živimo danas?

Pre neki dan mi je poslao mejl jedan čitalac koji piše da je u pitanju prava ‘’vivisekcija sveta u kojem živimo’’. Taj kompliment sam shvatio kao gorku potvrdu toga – ta buduća distopija jeste pred nama.

A kada pričamo o ulozi žene u bliskoj budućnosti, tu nisam vešt, jer sam odrastao uz ravnopravne odnose između polova i često nemam puno argumenata kada treba da ih zagovaram. Uvek sam to podrazumevao. Razlog da tri glavna lika u romanu budu mlade žene nije došla iz ideje nekakvog dodatnog feminističkog manifesta, već iz spontane ideje da istražujem karaktere koje do sada nisam.

LW: Imajući u vidu da se u svojim tekstovima bavite društvenim fenomenima, da li možemo da kažemo da je za ovaj roman inspiracija ono trenutno u društvu, iako govorimo o budućnosti? Da li stvarno postoji na delu nešto tako kao što je socijalni inženjering?

Miloš B. Tomaš: Bez dileme, odgovor je – da. Spomenimo samo politički stub romana, koji demistifikuje često spominjanu tezu da je za tranziciju od autoritarnih sistema ka demokratskim potrebno da se šest puta voljom naroda promeni vlast.

U hibridnim sistemima ovo otpada.

To je kao kada bi vam doktor rekao da će za izbacivanje virusa iz vašeg organizma trebati tri meseca, i to je tačno kada se uzme trenutno stanje vašeg organizma. Ali, doktor ne može da anticipira da li će virus mutirati i da li će vaš organizam biti pod nekim novim udarom.

Annus Mirabilis kao latinski termin iz istorije označava najbolje godine, godine velikih izuma, civilizacijskih pomeranja i kolektivnih uspeha. Ali ironično, moj Annus Mirabilis je jedna distopijska godina u bliskoj budućnosti, koja upozorava kakvo ćemo društvo biti ako ne promenimo sadašnji politički i mentalitetski diskurs, koji će znatno obmanuti naše psihološke profile.

Predstavio sam jednu varljivu, raskošniju i prividno slobodniju budućnost koja izgleda umiveno, koju odlikuje i bogatstvo izbora, ali po najviše je odlikuje prosvetljeno neznanje. A sve to kao rezultat veoma preciznog socijalnog inženjeringa.

LW: Da li se čini da je možda “lakše” doći do neke suštinske, lične istine nego do praktične, svakodnevne egzistencijalne, manipulisane?

Miloš B. Tomaš: Ovo pitanje je možda suština.

Traganjem unutar sebe jačamo, bolje se upoznajemo i otvaramo nova vrata, i kao takvi to što smo otkrili možemo da prenosimo dalje.

LookerWeekly magazin Oktobarski salon 2022 baner

Svakodnevne istine su klizav teren i često postoji onoliko istina koliko i aktera u njima. Između ostalog, kako se značajan deo romana dešava na psihoterapijskim seansama, pokušavam da kažem da je što dublja spoznaja sebe ključ.

Prorađenost individue i bolje definisanje psihološkog profila je najbolja odbrana od egzistencijalih problema, raznih manipulacija i strahova.

svg%3E
Miloš B. Tomaš; Annus Mirabilis

LW: U novom romanu imamo, kao što smo već rekli, tri junakinje. Kako ste izabrali njihove profesije?

Miloš B. Tomaš: Tako je. Junakinje romana su novinarka, psihoterapeutkinja i pozorišna rediteljka. Kako je premisa romana distopijska bliska budućnost, ove profesije su bile idealne da pokažem kroz kakve izazove narednih deset ili dvadeset godina ćemo prolaziti.

U skladu sa tri narativa i mojim junakinjama, bavim se neuspelim demokratskim društvom kroz koje nas vodi prva junakinja.

Otuđenost i značaj mentalnog stanja je, naravno, izazov druge protagonistkinje.

Treća postavlja pitanje da li će nam umetnost biti potrebna jednog skorijeg dana i koliko daleko smemo da idemo kako se granice života i umetnosti ne bi pomešale i postale ozbiljno ugrožavajuće.

Ako uzmemo da su u pitanju tri talentovane mlade žene, koje kao tri socijalna misfita ne uspevaju da se uklope u blisku budućnost, kroz samu radnju i njihove introspekcije shvatamo da nas čeka jedna veoma neprijateljska stvarnost.

One vode svoje ratove: sistemske, filozofske, psihološke, zdravstvene, emotivne i sve druge koje normalna osoba u takvom svetu teško može da dobije.

LW: Šta su profesije budućnosti? Gde su tu kreativci, pisci, umetnici, knjige?

Miloš B. Tomaš: Vreme menja postojeće profesije, briše stare i stvara nove, ali nadam se da će kreativci uvek postojati.

To je važno, koja god da je umetnost u pitanju, jer se kreativne aspiracije otkrivaju u ranoj mladosti, a mlad čovek je skloniji buntu, što generalno dobro utiče na društvo.

E sad, nekada su ti krici umetnosti bivali ozbiljnije shvatani nego danas i to je tužan trend koji se uspostavio što zbog lažnih sloboda govora, što zbog konzumerizma i brojnih drugih pojava.

LW: Nakon Kineskog sna, Vašeg pretposlednjeg romana, u planu Vam je bio naslov Oko sa dva srca, ali se ipak umesto toga desio Annus Mirabillis, kako je došlo do kreativnog zaokreta?

Miloš B. Tomaš: Tu je slična priča kao i sa Annus Mirabilis. Možda nisam dovoljno zreo, a potrebno mi je i mnogo vremena za istraživanje i skupljanje istorijske građe, što i dalje radim. To će biti meni jako važan roman, koji govori o kontroverznom životu mog pradede, pa sam odlučio da usporim.

LW: I malo šaljivo za kraj, pišući ovu knjigu bili ste u glavama triju žena. Kako Vam se to čini? Da li je lako biti žensko danas, sutra?

Miloš B. Tomaš: Postoje objektivne poteškoće, koje su po meni uglavnom sistemske. Naravno, tu su i neki mentalitetski momenti, ali to je mač sa dve strane. Ako u nekom društvenom kontekstu pate žene, patiće i muškarci – čak iako toga nisu svesni.

Najinteresantnije mi je bilo što sam sebi dao zadatak da iskreiram tri potpuno različita karaktera i da što iskrenije uronim u njihove probleme.

foto: PROMO