Zamislite frizera koji, u pauzama između mušterija, ostavlja makaze i uzima kist, pretvarajući svoj salon u mali slikarski atelje. Zvuči neobično, zar ne? Vladan Čolaković je upravo to i uradio. U svoj salon uneo je umetnost i štafelaj.
[question]LW: Kako reaguju tvoje nove mušterije kad uđu u salon i ugledaju štafelaj?[/question]
[answer]Vladan: Malo je ljudi to videlo. Najviše su me viđali kako slikam dok mi je salon bio u Metohijskoj ulici. Obično budu veoma zbunjeni.[/answer]
[question]LW: Neobičan je spoj frizerskog zanata i slikarstva. Kada si počeo da se zanimaš za ovu vrstu umetnosti?[/question]
[answer]Vladan: Ujak me je kao klinca vodio po muzejima i po izložbama. On je i sam slikao. Tako da me je on inspirisao, pa sam još kao veoma mlad počeo da slikam i vajam, da bi me kasnije privukli strip i ilustracija. Tome sam se mnogo posvetio. Crtao sam u studiju Vlade Vesovića, a to je bilo pri Univerzitetu Stamenković.[/answer]
[question]LW: Zbog čega te je strip privukao, a zbog čega si prestao da se baviš time?[/question]
[answer]Vladan: Privukao me je, jer su me zanimali film i režija. Tada sam osećao da mi je sedma umetnost nedostižna, pa sam se odlučio za strip, jer sam tu mogao da imam kompletno autorsko delo. Ne bavim se više time, jer je autorski strip nestao. Mnogi od stripa očekuju da bude kao akcioni film. Međutim, ja sam oduvek želeo da napravim neku dublju priču.[/answer]
[question]LW: Šta bi izdvojio iz svog stripovskog perioda?[/question]
[answer]Vladan: Prvi put sam izlagao na bijenalu 1991. godine u Staroj kapetaniji, što je za mene u to vreme bilo neverovatno iskustvo. Imao sam sedamnaest godina. Zatim sam počeo da radim u studiju Biks za animaciju kao kopir majstor i fazer. Dve godine sam se spremao za Džona Piplfoksa po priči Duška Radovića, jer je Veljko Biksić imao dogovor sa Holanđanima da radimo taj animirani film. Međutim, to nije zaživelo. Željko Pahek mi je bio veliki uzor.[/answer]
[question]LW: Da li je slikarstvo nešto što te trenutno najviše zanima?[/question]
[answer]Vladan: Imam puno interesovanja. Slikarstvo je moja potreba koju gušim opet nekim drugim potrebama, pa mi je onda žao što ne mogu tome da se posvetim. Imam periode kada na poslu više crtam nego što šišam. Onda imam period kad godinu dana ne stvaram ništa.[/answer]
[question]LW: Da li češće slikaš ikone ili neke druge motive?[/question]
[answer]Vladan: Slikam kad osetim nadahnuće. Nekad je to nešto apstraktno. Uradim seriju crteža akrilom, pa onda pređem na portrete. Volim da slikam i ikone. Tada podražavam postojeći motiv. Tu nema originalnosti, ali mi zato prija osećaj koji mi se budi dok to radim. Ikonu je bitno da slikaš dok si u molitvi. Mislim da razumem šta je ikona i ta veza sa religijom.[/answer]
[question]LW: Koji izazov si postavio sebi kao slikaru?[/question]
[answer]Vladan: U crtežu sam izgradio svoj stil i sad pokušavam da to isto postignem i na platnu. Zaparavo, da napravim serije, a ne samo pojedinačne radove. Inače sam anarhičan, jer kad pogledate moje radove tu nema sličnosti i pomislili biste da su to različiti autori. Dragoljub Dimitrijević je puno uticao na mene, kako bih razvio taj, svoj neki, stilski izraz.[/answer]
[question]LW: Kako se jedan nekadašnji strip crtač i slikar odlučio da bude frizer?[/question]
[answer]Vladan: Frizerskim zanatom sam počeo da se bavim iz hobija 1995. godine. Šišao sam drugare i pomago jednom prijatelju koji se bavio revijskim frizurama. Preko njega sam upoznao ženu koja me je obučavala naredne dve godine. U to vreme je taj posao bio unosan, a meni veoma interesantan. Vrlo brzo sam počeo samostalno da radim. Inače sam u to vreme imao i kafić. Volim ugostiteljski posao, tako i da i sada to pratim, pa čak planiram da se time i dalje bavim.[/answer]
[question]LW: Šta te je ponovo vratio slikanju kao hobiju?[/question]
[answer]Vladan: Jedno vreme sam živeo u Grčkoj na Tasosu, gde sam radio nešto potpuno drugačije. Crtao sam lica i radio tetovaže hanom, kao i karikature. Tamo sam sreo puno naših slikara koji su mi dali vetar u leđa kako bih se ponovo vratio slikanju.[/answer]
[question]LW: Da li sebe doživljavaš više kao umetnika ili kao frizera?[/question]
[answer]Vladan: Nemam ambiciju da budem umetnik. Meni je umetnost nešto potpuno ad hok. Frizerski zanat i umetnost nikad ne bih poredio. Činjenica je da su neki frizeri bolji, a neki lošiji. Potreban je neki talenat da bi se time bavio, ali nikad to ne bih poredio sa umetnošću.[/answer]
[question]LW: S obzirom da imaš mnoga interesovanja, da li imaš još nešto novo u planu?[/question]
[answer]Vladan: Planus na starogrčkom znači obmana. Tako da nemam planova, već samo stremljenje. Jedino ne bih voleo da pravim kompromise i da se ponovim, jer često primećujem u umetnosti, u frizerskom zanatu i u preduzetništvu kako postoje šabloni.[/answer]
foto: Tijana Janković
