specijalni gosti srpske premijer

Iskustvo Dunkirk

Kako je, prema nekadašnjim Čerčilovim rečima, kolosalna vojna katastrofa iz Drugog svetskog rata, postala izuzetno filmsko ostvarenje reditelja Kristofera Nolana, saznaćete ukoliko pogledate aktuelni film “Dunkirk”. Iako je ratne tematike, sve je osim klasične priče o ratu. Da. Uzdrmaće vas do srži. Da. Biće straha, teskobe, i iznenadnih trzaja… Zato je i sjajan, zato je i univerzalan, zato je, valjalo bi naglasiti zbog žanra, i za publiku oba pola.

Žanrovski okarakterisan kao akciona drama “Dunkirk” nam prenosi iskustvo, odnosno užase rata na kopnu, moru i u vazduhu sa, verovali ili ne, gotov nimalo krvi. Eksplozija ima. I to dosta. Tenzije i naboja sve do samog kraja. Dijaloga je malo, ali je više nego dovoljno da upotpuni jedinstvenu priču u filmu, zasnovanu na istorijskom događaju koji je inspirisao britanskog reditelja i scenaristu Kristofera Nolana još pre 25 godina, tokom jednog putovanja sa svojom suprugom za Francusku.

Sve u vezi sa ovim filmom je neverovatno interesanto – od priče o evakuaciji okupiranih britanskih, francuskih i holandskih vojnika iz primorskog mesta Dunkirk u Francuskoj koja se odigrala 1940. godine, preko činjenice da se ideja o filmu krčkala u razmišljanjima njenog tvorca četvrt veka, pa do toga na koji način je sve to oživljeno i interpretirano u kinematografskom remek-delu.

“Operacija Dinamo” bio je naziv akcije evakuacije saveznika iz okupiranog francuskog mesta Dunkirk, kada je pomoću 800 civilnih brodića spaseno čak 339 000 vojnika. Izbavljenje je trajalo osam dana, od 26. maja do 4. juna 1940. godine. Tokom francuske kampanje Britanci su izgubili oko 68 000 ratnika, i gotovu svu prateću ratnu mašineriju. Spasavanje vojske pod nemačkim bombama i mecima, bila je inspiracija reditelju Nolanu da napiše film koji će biti univerzalni prikaz užasa i strahote ratnog fronta, kao i slika kako nečovečnosti tako i ljudskosti. Zatim, preispitivanje strahova i hrabrosti u vandrednim okolnostima u društvu, ali i u čoveku samom.

Akciona drama “Dunkirk” nema mnogo teksta, dok su njeni glavni naratori izuzetna fotografija Hojte Van Hojtema, krupni planovi ekspresivnih glumaca vičnih mikro glumi (kao što je to u filmu irski glumac Kenet Brena – komandant Bolton), i fantastična tenzična muzika kompozitora Hansa Cimera. Reditelj Nolan sarađivao je sa direktorom fotografije, holanđaninom Van Hojtemom i sa nemačkim kompozitorom Cimerom i na filmu Interstelar (2014).

Pored pomenutog glumca starije garde Keneta Brena, tu su, između ostalih, i glumci Džejms Darsi, Kilijan Merfi i Tom Hardi. Zanimljivo je da je reditelj za brojnu mladu vojsku na obali mora tražio da to budu isključivo mlađi i manje iskusni britanski glumci.

Dunkirk – kolosalna vojna katastrofa Drugog svetskog rata.Vinston Čerčil

Interesanto je da se u filmu ne pojavljuje ni jedan nemački vojnik! Okupatora osećamo samo u eksplozijama, mecima iz nepoznatih pravaca i u očima savezničkih boraca.

Pored kopna – pristaništa, borba se dešava na moru i u vazduhu, čime su objedinjeni svi horori ratovanja, svi lični sukobi ali i univerzalni strahovi i fobije. Tri priče, sa tri različite fizičke pozicije, zajedno čine intenzivnu ratnu dramu koja gledaoca drži napetim gotovo punih 106 minuta, koliko i traje film.

“Pokušavamo da vas prenesemo na plažu, da vas smestimo u kokpit aviona, da vas odvedemo na brod koji dolazi u pomoć za evakuaciju. Ideja je da, kako se priče prepliću, da gradimo veću priču za publiku koja ili ne razume ili ne zna priču.” Izjavio je reditelj filma Kristofer Nolan u intervjuu za NPR.

Lepota ovog ostvarenja je i u tome što nam ne prikazuje velike vojskovođe, već obične vojnike i običnog čoveka u vreme stradanja, čineći tako da priča iz Drugog Svetskog rata bude bliska i današnjem ali i budućem auditorijumu.

“Dunkirk” je više od filma. To je iskustvo.