Popularni operski umetnik Alesandro Safina, istaknut kao svetski italijanski tenor, po drugi put je održao saostalan koncert u Beogradu u četvrtak (28.11.), a prvi put u Sava centru.
Prošle godine Safina je imao nastup na sceni Mts Dvorane, gde je takođe oduševio publiku, kao i ove divne noći.
Pratnja mu je bila Beogradski simfonijski orkestar, sa našim vrhunskim muzičarima.
Koncert je imao 22 pesme podeljene u dva čina, dva celovita segmenta, u svakom po 11 numera., na ravne časti, tokom puna dva sata programa.
Operski solista se na početku zahvalio Beogradu na pozivu da ponovo gostuje, organizaciji koja ga je pozvala da nastupi na još večoj pozornici, te da će se rado odazvati svakom sledećem pozivu i sa velikim zadovoljstvom održati koncert mozaičnog koncepta.
Koncertni reeprtoar mu sadrži italijanske, engleske i francuske numere, filmsku muziku, mjuzikle, tako da je napravio zanimljiv presek popularne kulture i italijanske muzičke baštine.
Na taj način Safina je u jednom pogledu u stilu multinacionalnog kvarteta operskih asova „Il Divo“, koji su nam četiri puta nastupali u Beogradskoj Areni.
Alesandro Safina je ljubav prema muzici i operi nasledio od roditelja, koji su bili iskreni ljubitelji operske umetnosti, i preneli su svoju strast ka tome na sina.
To se jasno vidi, jer je Safina sve vreme koncerta bio maksimalno raspoložen, prepun elana, kao da tek počinje karijeru, premda je sa 17 godina upisao konzervatorijum u Firenci, a nekoliko godina kasnije postao solista u najboljim muzičkim pozorištima u Evropi.
Prvu nagradu osvojio je na Međunarodnom vokalnom takmičenju Katia Ricciarelli 1989. godine, i uspeh dalje nije izostao.
Operskim tonalitetom Safina je publici od preko 2 000 ljubitelja predstavio popularne pesme van repertoara opere, te je krenuo sa svojom numerom „Insieme a te” sa njegovog istoimenog albuma (1999).
Na set listu je od nedavno uvrstio neke nove kompozicije, kao što je druga pesma – „Ci vorrebbe il mare“ Marka Masinija, prema tekstu Đankarla Bigazija i Đane Albini.
Ta pesma je odabrana za Masinijev album „Friends for Life“ (1997) gde je imao duet sa španskom operskom divom Monserat Kabalje (gostovala nam je u Beogradskoj Areni 2011 na oproštajnoj turneji,dok nas nije napustila 2018).
Ovaj hit su pevali još Umberto Toci na svom albumu „Tozzi Masini“ (2006) i Milva na svom izdanju „Uomini Addosso“ (1993).
Sa šansonom „Et maintenant“ Safina je podsetio na lik i delo francuskog kantautora Žilberta Bekoa (Gilbert Bécaud), čije je prevo ime Gilbert Léopold Silly (1927-2001).
Francuski pevač, kompozitor, pjanista i glumac se proslavio pre svega sa antologijom „Nathalie“, ali i sa „Et maintenant“ (1961), koja je dobila i englesku verziju “What Now My Love”.
Safina ima bogatu karijeru u operskim produkcijama tako da je na sceni pevao u delima – „Boemi“, „Seviljski berberin“, „Eliksir ljubavi“, „Sirena“, „Evgenije Onjegin“.
Ipak, u set listu nije uvrstio operski, već popularni repertoar, te je zapevao francusku šansonu „Les feuilles mortes“ iz pera slavnog Žaka Prevera (1900-1977), kompozitora Džozefa Kozma, što je proslavilo glumca i muzičara Iva Montana (1921-1991).
Dalje je na koncertu predstavljen izbor hitova iz mjuzikl repertoara, kao „Memory“, novi izbot na listi, iz uma genijalnog maga Endrua Lojda Vebera i tvorca meta spektakla „Mačke“ (Cats, 1981), prema stihovimaTrevora Nana, baziranih na poeziji čuvenog T. S. Eliota.
Taj mjuzikl je decenijama i dalje rasprodat na Brodveju i Vest Endu, osvaja SAD i Englesku, dok je filmska veerzija u Holivudu prošla neslavno.
Beogradski simfonijski orkestar je izveo instrukentalnu kompoziciju „Fantasia su Mary Poppins“, što je takodje novi segment u Safinovoj listi numera.
Svi se sećamo antologijskog filmskog mjuzikla za decu „Meri Popins“ (1964) Roberta Stevensona, u produkciji Walt Disney, sa pesmama i kompozicijama Braće Šerman (Sherman Brothers), a ostvarenje je radjeno prema seriji knjiga P. L. Traversa o srećnoj dadilji koja leti – Meri Popins.
Onda se na scenu vratio Safina i svojim tenorskim glasom zagrmeo sa francuskim hitom „Les temps du cathedrales“ iz poznatog mjuzikla „Notre Dam u Parizu“, koji će u februaru 2025. gostovati upravo u Sava centru, kao originalni projekat na francuskom jeziku, prvi put u Srbiji.
Pesmu je izvodio Safinov kolega Bruno Peletije, a singl je izašao krajem 1998.
Alesandro Safina je malo zašao u italijansku produkciju, te je uzvišenim deonicama dočarao pobednika festivala Sanremo 1968. – „Canzone per te“ (“A song for you”), kompozitora Serdja Endriga, koji je i nastupao na manifestaciji sa Robertom Karlosom.
Pevač je ostao i dalje u italijanskom svetu umetnosti, sada je laureat Sanrema 1966. sa hitom „Dio come ti amo“ (“God, How I Love You”) italijanskih pevača Domenika Modunja i Giljiola Sinkuetija (Domenico Modugno, Gigliola Cinquetti), ali je bila zapažena i na Evroviziji u Luksemburgu te iste godine.
Raspevao se italijanski tenor – „Da troppo tempo“ umetnice Milve sa Sanrema 1973, a kasnije je tu pesmu interpretirala i zvezda Laura Pausini (gostuje nam 18. decembra u Beogradskoj Areni) za svoj 11. studijski album „Inedito“ (2012).
Sa svojim velikim hitom „Luna“ sa spomenutog albuma „Insieme a te” bio je na vrhu top lista širom sveta. Sam album je objavljen u više od 30 zemalja, postao je zlatni u Brazilu i Tajvanu i četiri puta platinasti u Holandiji, četiri nedelje na vrhu lista u ovoj zemlji.
„Luna“ je oduševila publiku Sava centra u potpunosti, i to je značio mali predah, da se Safina odmori i bude spreman za nastavak, odnosno celoviti drugi čin višeslojnog i sadržajnog programa.
Drugi segment donosi opet italijanske note, savremenu pesmu – “Incanto” (2015) tandema Ticijano Fero – Emanuela Dabono.
Muzički komad „Il mondo“ ili ‘The World’ (1965) jeste delo više kompozitora, na čelu sa Džimijem Fontanom, koji je i izveo tu njegovu najuspešniju numeru. Uz njega su potpisani Carlo Pes, Lilli Greco, Gianni Meccia, dok je aranžmane kreirao slavni Ennio Morricone.
Fontana je snimio i špansku verziju „El Mundo“, koja je te 1965. bila na vrhu španskih lista hitova, dok su francusku varijantu “Un monde fait pour nous” snimili Hervé Vilard i Richard Anthony. Kubanski pevač Roberto Faz i meksički izvođač Javier Solis su takodje interpretirali ovaj hit na španskom.
Na engleskom jeziku je adaptirao Robert Melin – “My World“, a snimali su – Rej Čarls (The Ray Charles Singers), „The Bachelors“ i Engelbert Humperdinck.
Safina je izuzetno skroman operski artist, jer je sve vreme nasmejan, neposredan u komunikaciji, voli da se obraća publici i da priča o pesmama koje izvodi, i deluje kao da nam je uveliko prijatelj, komšija na istom spratu, a ne muzička zvcezda koja nastupa na najvećim scenama sveta: u Velikoj Britaniji, Irskoj, Italiji, Brazilu, Kanadi, Koreji, SAD-u, Francuskoj, Holandiji.
Na set listi je prošetao kroz mnoge svoje albume kao – „Alessandro Safina“ (2001), “Musica Di Te“ (2003), „Sognami“ (2007), „Dedicated“ (2014).
Alesandro Safina je otpevao svoju baladu „La nave va“, i nakon „An hymn“ ponovo je malo odmarao glas i scenu prepustio samo orkestru.
„Libertango“ argentinskog kompozitora Astora Pjacole redovna je na repertoarima mnogih koncerata širom sveta. Autor i svirač na instrumentu bandoneon Pjacola je snimio ovo remek delo 1974. u Milanu, i sam naziv kompozicije predstavlja kovanicu i spajanje reči „libertad“ – sloboda i „tango“, jer je on osmislio pravac „novi tango“, odnosno oslobodjeni, što simbolično predstavlja poseban otklon i autorov raskid sa tradicionalnim – klasičnim i okrenutost ka novoj viziji ovog plesa.
Alesandro Safina je istakao da mnogo voli i ceni svog slavnijeg kolegu Plasida Dominga (gostovao nam je2021. na stadionu Tašmajdan) i otkrio da je numeru “Aranjuez“ upravo španski tenor pevao vrhunski, te je odlučio da se i on oproba u ovom izazovu.
Naravno, i ovde se zatresla cela Plava dvorana Sava centra, a delo je napisao španski autor Joaquín Rodrigo kao „The Concierto de Aranjuez“ (1939) ili “Aranjuez Concerto” za klasičnu gitaru, a onda je adaptirano i za vokal, svakako za tenora.
Kompozicija „Historia de un amor“ (1955) Carlosa Eleta Almarána (1918 -2013), koju su izvodili Antonio Cano, Jara Carrillo de Alcantarilla (Murcia) bila je uvod za novo uživanje u Safininom glasu.
Usledio je tako „Moon river“ (1961) Henrija Mancinija (1924-1994), na stihove Džona Mersera, koju je izvodila glumica Odri Hepbern u čuvenom filmu „Doručak kod Tifanija“ (Breakfast at Tiffany’s) po romanu Trumana Kapotija, i kompozicija je osvojila Oskara za najbolju originalnu pesmu kao i Gremi (1962).
Gde je filmska muzika „Moon River“, onda mora biti i jedan velikan muzike i filma, gospodar obe umetnosti, vladar velikog i malog ekrana – Frenk Sinatra (1915-1998) i ogroman, kolosalni, monumentalni hit “My Way” (1969) prema francuskoj pesmi “Comme d’habitude” (1967) kompozitora Žaka Revoa (Jacques Revaux) na stihove Žila Tiboa i Klod Fransoa (Gilles Thibaut, Claude François).
„My Way“ je napisao čuveni Pol Enka (Paul Anka) prema francuskoj numeri, i time je postala slavnija, a osim Sinatre, dočarali su je i Elvis Prisli, čak i panker Sid Višiz („Sex Pistols“).
Ipak, Sinatrina verzija je postala pravi fenomen, jer je provela čak 75 nedelja na UK Top 40 u samom vrhu slušanosti.
Jasno je da Safina voli film, jer je i sam bio glumac u raznim ostvarenjima, te je snimao i muziku – pesme za mjuzikl „Mulen Ruž“ (Moulen Rouge, 2000) Baza Lurmana, te je imao duet „Your Song“ Eltona Džona, sa britanskim glumcem Juanom KekGregorom, kasnije se pridružila i Nikol Kidmen iz tog hita.
Time se on izveštio da spaja operu, pop muziku, akademski vokal, soul i mjuzikle, filmsku muziku, teme koje opsedaju, zavode, opčinjavaju u svakom smislu.
U karijeri je snimao i duet sa Eltonom Džonom baš za spomenutu pesmu „Your Song“, Rodom Stjuartom (“Don’t Get Around Much Anymore”), sa sopranom Sarom Brajtman za njen album „Symphony“, ali i na njenoj svetskoj turneji 2008 je gostovao na songovima “Canto della Terra” i “Sarai Qui“.
Dueti u karijeri mu uključuju i druge slavne zvezde: Andrea Bočeli („O sole mio” 2017 u Uzbekistanu – Peoples’ Friendship Palace u Taškentu), soprano Sumi Jo (“Brindisi” iz opere „Travijata“ Đuzepea Verdija), Krisi Hajdn iz benda „The Pretenders“ (“Aria e Memoria”), sa Barbarom Hendriks, holandskom kantautorkom Petrom Berger (“Life Goes On”, 2007).
Novo delo na repertoaru Safina je izabrao legendarnu kompoziciju „Parla più piano“ Nina Rote (1911 – 1979) za remek delo – gangsterski epski film „Kum“ (The Godfather, 1972) Frensisa Forda Kopole. Svi znamo instrumentalnu verziju, skoro je u Sava centru bio čitav koncert orkestra koji izvodi filmsku muziku Enia Morikonea i Nina Rote, a postoj i vokalna varijanta.
Operski solista Jonas Kaufman koji je svečano otvorio festival BEMUS 01.10. takodje u Sava centru, takodje je otpevao vokalnu temu iz „Kuma“ na jednako vrhunski način.
Delovalo je svima da je koncert gotov, kao da ne postoji dalje nakon „The Godfather“ masterpiece-a,medjutim, zahvalni i srećni Safina odlučio je da obraduje publiku sa još jednom numerom.
“Nel blu dipinto di blu” (“U plavom obojanom plavim”), svima poznata pod nazivom “Volare” (“leteti” na italijanskom) jeste izuzetno popularna pesma italijanskog pevača Domenika Modunja.
Te 1958. godine muzičkom festivalu u Sanremu delo je osvojilo prvo mesto, pesma je postala ogroman hit i ujedno je predstavljala Italiju na Pesmi Evrovizije (bili su treći).
Onda je Modunjo te godine snimio i englesku verziju gde je ostao naslov „Volare“ i kompozicija je postala veliki hit u SAD, zahvaljujući čemu je Modunjo dobio nagradu Gremi, i onda je kasnije doživela čak 100 raznolikih obrada.
Andrea Bočeli, Lučiano Pavaroti, „Gipsy Kings“ – samo su neki od zvezda koje su uradile rimejk „Volare“, koja je 2005. u anketi proglašena drugom najpopularnijom pesmom u 50 godina Evrovizije, iza „Waterloo“ švedske grupe ABBA.
Alesandro Safina je pružio svoj maksimum sa finalom koncerta i „Volare“ je ubedljivo bio efektan vrhunac koji pomera granice i publiku ostavlja ispunjenom i sitom u svakom smislu.
Italijanski tenor je na kraju poželeo da ponovo gostuje u Beogradu, presrećan i ushićen što je i ovog puta doživeo ovacije i pravi trijumf.
Osećanje je bilo obostrano, auditorijum je uživao u svih dva sata programa, tako da je sasvim moguće da smo dobili novog redovnog inostranog umetnika koji će nam svake sezone dolaziti i ostavljati dubokog traga na koncertima.
