Operski koncert „Pučiniju u čast“, posvećen kompozitoru Đakomu Pučiniju povodom 100 godina od njegove smrti, održan je u sredu veče (20.11.) u Palati umetnosti „Madlena“ u Beogradu, u okviru manifestacije „Petodnevni mozaik kulture“.
Muzički program je usledio nakon svečane dodele nagrade „ArtZept“ za najbolji dizajn, koji je osnovala gospođa Madlena Zepter.
Austrijski arhitekta Arseni Kruhlik je dobitnik prve nagrade na Konkursu Art Zept, za atraktivnu kupolu koja će krasiti krov na zdanju Palate umetnosti „Madlena“.
Tema konkursa ove godine bila je “Sublimity & Power”.
Na koncertu „Pučiniju u čast“ operski solisti – soprani Jasmina Trumbetaš Petrović i Snežana Savičić Sekulić uz tenora Sinišu Radina izveli su nezaboravne arije iz bogatog opusa italijanskog kompozitoraĐakoma Pučinija (1858 – 1924), čime se obeležava veliki jubilej – 100 godina od smrti nezaboravnog umetnika.
Koncert su upotpunile pijanistkinje Nevena Živković i Mina Ristić Jonić kao klavirska saradnja/pratnja.
Jasmina Trumbetaš Petrović se iskreno zahvalila gospodji Madleni Zepter na ukazanom poverenju i časti što joj je pružila priliku za ovaj koncert, ali i za karijeru koju je gradila na sceni Opere i teatra Madleanianum u Zemunu.
Pokrovitelji i vlasnici kulturnih ustanova i projekata – Palate umetnosti „Madlena“, Madlenianuma, Zepter muzeja, aukcijske kuće „Madl’ Art“,ArtZept nagrade za dizajn, izdavačke kuće i knjižare Zepter Book World su bračni par gospodja Madlena i gospodin Philip Zepter, kao prave mecene.
Đakomo Pučini smatra se da je bio „najveći kompozitor italijanske opere Verdija”, i okarakterisan je kao stvaralac čiji je rad ukorenjen je u tradicionalnoj romantičnoj italijanskoj operi 19. veka. Pučini je kasnije uspešno razvio svoja dela u realističnom stilu, tkz. „verismo“, čiji je predstavnik.
Najpoznatije opere su mu „Boemi“ (1896), „Toska“ (1900), „Madam Baterflaj“ (1904), i „Turandot“ (1924), koje su naravno predstavljene na koncertu ove magične noći.
Program je sadržao pesme za sat vremena, što je idealna mera za ovu vrstu događaja, da se na najbolji način prezenzuju arije kao deo svetskog kulturnog nasleđa.
Troje solista su imali i duetske i čak trio nastupe, a onda su naizmenično pevali pojedinačno, da svako od njih dodje do izražaja i dobije svoj prostor na sceni.
Soprani Jasmina Trumbetaš Petrović i Snežana Savičić Sekulić su započeli koncert operskih arija iz „Đani Skiki“, komične opere u jednom činu.
Njih dve su nadahnuto izvele ariju Laurete „O, mio babbino caro“.
Svetska premijera „Đani Skiki“ se odigrala u Njujorku, 14. decembra 1918. godine.
Prvi put u Jugoslaviji opera je predstavljena 3. juna 1922. u SNG Ljubljani.
Libreto potpisuju Đovakino Forcano, po Danteu (XXX pesma „Ada“ iz čuvenog epskog dela „Božanstvena komedija“).
Prvo izvođenje u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu bilo je 1979. godine, zajedno sa jednočinkom „Pajaci“ Ruđera Leonkavala.
„Đani Skiki“ je na repertoarima Narodnog pozorišta u Beogradu i u SNP-u.
Opera „Boemi“ (La Bohème) je ove muzičke noći predstavljena sa tri arije – Mimi („Donde lieta usci“), Mizete („Quando m’en vo“) i duet Mimi i Rodolfa („O soave fanciulla“).
Komad„Boemi“ kao scene iz boemskog života u četiri čina Đakoma Pučinija svetsku praizvedbu je imao 1. februara 1896. u gradu Torinu, pozorištu Teatro Regio.
Libreto je napisao tandem Luiđi Ilika – Đuzepe Đakoza, prema romanu „Scene iz boemskog života” Luija-Anrija Muržea.
Na repertoaru je selektovana i slavnaPučinijeva opera „Madam Baterflaj“, sa dve arije – Ćo Ćo San(„Un bel di vedremo“) i Pinkertona („Addio fiorito asil“), inače zasnovana na kratkoj priči istog naziva (1898) pisca Džona Lutera Longa.
U ulozi Pinkertona ove neobične opere na koncertu u Palati „Madlena“ nastupio je tenor Siniša Radin.
Delo je nastalo prema pričama koje je Longu pripovedala njegova sestra Dženi Korel i na donekle autobiografskoj francuskoj noveli „Madam Hrizantema“ (1887) autora Pjera Lotija. Verziju Lutera Longa je za teatar dramatizovao Dejvid Belasko kao dramu sa jednim činom – „Madam Baterflaj: Tragedija Japana“, koja je nakon svetske premijere u Njujorku 1900. godine, preneta u London, gde ju je Pučini video tokom leta te iste godine.
Praizvedba u svetu je bila 17. februara 1904. u Italiji – Milanska skala, dok je u Srbiji publika mogla da vidi tek od 11. februara 1920. godine u Beogradu.
Melodramska opera „Toska“ u tri čina je ilustrovana ove noći sa arijom Toske („Sissi d’arte“) i Kavaradosija („E lucevan le stelle“), koga je ponovo tumačio Siniša Radin.
Libreto su napisali takodje Luiđi Ilika i Đuzepe Đakoza prema pozorišnoj drami „Toska“ (La Tosca) Viktorijena Sardua.
Praizvedba u svetu se odigrala 14. januara 1900. u Rimu (Teatro Costanzi), dok je u Srbiji 14 godina kasnije – 10. januara 1914. u Narodnom pozorištu Beograda.
Naravno, program ne može da se realizuje bez opere „Turandot“ – dramma lirico u tri čina (u pet scena),ovog puta sa arijom Liu – „Signore ascolta“.
Ovu operu za života nije završio Pučini, jer ga je iznenadna smrt sprečila u tome.
Duet junaka Kalafa i Turandot iz trećeg čina i finale opere završio je kompozitor Franko Alfano, nakon smrti Pučinija, tako da je svetska premijera realizovana dve godine nakon njegovog večnog odlaska – 26. aprila 1926. u Milanu, pozorištu Teatro alla Scala.
Libreto za „Turandot“ je napisao autor Đuzepe Adami prema komediji Renata Simonija.
Manje izvodjena opera „Vilise“ (Le villi) kod nas, bila je deo liste sa arijom Ane – „Se come voi piccina“. U pitanju je opera ballo u dva čina, za koji je libreto napisao – Ferdinando Fontana prema istoimenoj priči Žan-Baptista Alfonsa Kara.
Svetska praizvedba održana je u dve verzije: prva u jednom činu – 31. maja 1884. u Milanu (Teatro dal Verme) i druga u dva čina – 26. decembra 1884. u Torinu – Teatro Regio.
„Lastavica“ (La rondine) takodje spada u red manje popularnih, ali poznatih opera iz tri čina, koja je predstavljena na ovom koncertu sa arijom Magde – „Chi il bel sogno di Doretta“.
Ova opera je nastala prema libretu Đuzepea Adamija, koji je zasnovan na prethodnom libretu Alfreda Marija Vilnera i Hejnza Rejharta.
Praizvedba beše 27. marta 1917. u pozorištu Grand Théâtre de Monte Carlo (Théâtre du Casino) u Monte Karlu.
Na jednočasovnom koncertu Pučinijevih arija solisti su izabrali i ariju Manon – „Sola, perduta, abbandonata“ iz opere „Manon Lesko“ (Manon Lescaut) u četiri čina, nastala od 1890. do 1893. godine.
Priča se zasniva na romanu „Priča o vitezu Griju i Manon Lesko“ (1731) autora Antoana Fransoa Prevoa.
Opera „Manon Lesko“ se često dovodi u vezu sa drugim muzičkim komadom – operom „Manon“ Žila Masnea na osnovu istoimenog romana, ali reč je o različitim operama.
Prvo izvođenje opere „Manon Lesko“ je bilo 1. februara 1893. godine, u Torinu u pozorištu Teatro Regio, i tada je to bila Pučinijeva treća opera i njegov prvi veliki uspeh.
Opera je svetsku premijeru imala u Metropoliten operi u Njujorku 18. januara 1907. godine, u prisustvu Đakoma Pučinija. Manon Lesko je tumačila Lina Kavaljeri, dok je slavni tenor Enriko Karuzo bio u ulozi viteza Grija.
Publika je bila oduševljena u Palati umetnosti „Madlena“, čije je bogato zdanje sagradjeno ličnih sredstava bračnog para Zepter, na imanju gde se nalazi i privatna vila – rezidencija.
Poslednja arija u zvaničnom delu koncerta okupila je svo troje solista, da izvedu ne trio, već duet Mimi i Rudolfa „O, soave fanciulla“ iz opere „Boemi“, a dve sopranistkinje su bile podjednako Mimi.
Nakon 12 kompozicija – arija iz osam opera, za sam kraj je na bis ostavljena velika arija najbolje napisana za tenore – „Nessun Dorma“ iz poslednjeg čina opere „Turandot“.
Iako ariju izvode samo tenori, ove večeri čuvenu epsku emotivnu ariju zajedničkim snagama su čarobno izvele dve dame – soprani Jasmina Trumbetaš Petrović i Snežana Savičić Sekulić i tenor Siniša Radin,na ogromno oduševljenje publike u „Madleni“.
Pučini je poznat bio i po operama – „Edgar“ (1889), „Kći Zapada“ (La Fanciulla del West, 1910), „Triptih“ (Il Trittico), „Plašt“ (Il Tabarro, 1918) i „Sestra Anđelika“ (Suor Angelica, 1918).
Muzička umetnica Jasmina Trumbetaš Petrović je pohvalila lepotu zdanja ove Palate umetnosti u kokoj joj je čast da održava koncert.
Umetnica je prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu od 2002, gde je počela da peva 1993. godine, a u jednom periodu je bila i direktor Opere ove kuće (2018/2022).
Uspela je paralelno da uči solo pevanje kod naše primadone Radmile Bakočević i da studira slavistiku na Filološkom fakultetu.
Tokom studija osvajala je nagrade iz fondacija „Petar Konjović“, „Biserka Cvejić“.
U bogatoj karijeri je ostvarila uloge u operama „Faust“, „Moć sudbine“, „Manon Lesko“, za šta je nagradjena od matičnog pozorišta, ali je i laureat priznanja Jubilarne nagrade Madlenianuma za 20 godina umetničke saradnje (gde je igrala u operama – „Tajni brak“, „Dve udovice“, „Tako čine sve“, „Madam Baterflaj“, „Hasanaginica“).
Repertoar joj čine mnoga operska dela: „Karmen“, „Boemi“, „Evgenije Onjegin“, „Aida“, „Trubadur“, „Moć sudbine“, „Bal pod maskama“, „Otelo“, „Andrijana Lekuvrer“, „Andre Šenije“, „Don Karlos“, „Turandot“, „Manon Lesko“.
Snežana Savičić Sekulić, solista Opere i teatra Madlenianm i prvakinja Opere NP u Beogradu takodje je gostujuća umetnica u Pozorištu na Terazijama i ostvarila se u ulogama – „Rigoleto“, „Dve udovice“, „Travijata“, „Boemi“, „Lučija od Lamermura“, „Turandot“, „Čarobna frula“, „Don Đovani“, „Čarobni napitak“.
Laureat je prestižne nagrade „Oskar Danon“ Narodnog pozorišta u Beogradu, za vrhunske umetničke kreacije, godišnjog priznanja NP za izuzetan umetnički doprinos repertoaru.
Tenor Siniša Radin iz Pančeva je pohadjao Operski studio „Borislav Popović“ u NP gde je postao stalni honorarni solista opere Nacionalnog teatra.
Umetnik je imao barem 15 tenorskih uloga u operama – „Falstaf“, „Bastijen i Bastijena“, „Turandot“, „Manon Lesko“, „Figarova ženidba“, „Andre Šenije“, „Slepi miš“, „Don Kihot“, „Rigoleto“, a saBeogradskom filharmonijom u scenskom izvodjenju predstavio je opere „Toska“ i „Madam Baterflaj“.
