Šta se krije iza poklopca jednog, samo naizgled, običnog lonca? Vekovima čuvana i u glini, prstima veštih majstora, oblikovana tradicija jednog kraja. Grnčarski zanat, koji je po svojoj tehnici jedinstven u svetu, učinio je da malo selo Zlakusa kod Užica dobije svoje veliko “Z”.
Keramika je oduvek bila interesantna jer svedoči o istoriji i običajima jednog naroda. Navikli smo da je posmatramo s distance muzejskog stakla, što čitav doživljaj čini manje uzbudljivim.
Međutim, ako se zaputite u selo Zlakusa, nedaleko od Užica, moći ćete da vidite vekovima stari zanat i to na delu. Zlakuški lončari već generacijama hrane svoje porodice izrađujući glineno posuđe, na način jedinstven u svetu.
Njihova tehnika izrade grnčarije zaživela je i u savremenoj keramici, zahvaljući akademskoj slikarki-keramičarki Sofiji Bunardžić.
U poseti Zlakusi, otkrivamo čime su zlakuški majstori privukli toliku pažnju umetnika, turista i gurmana.
Kako je umeće starih grnčara postalo brend?
Već pri samom ulasku u selo, primećujemo da je reč o neobičnom naselju. Manji most na ulazu u Zlakusu dekorisan je “zemljanim” loncima. Kako je u pitanju malo mesto, vrlo brzo smo uočili da brojna domaćinstva imaju izložene grnčarske proizvode.
U jednom takvom dvorištu, u kome se nalazi zanatska radionica Nikitović, novinare Umetničkog press karavana “Zapadna Srbija” dočekao je domaćin i zanatlija Milojko Nikitović.
Nikitovićeva porodica prenoslila je grnčarski zanata s kolena na koleno trista godina. Grnčar Milojko, koji je u ovom poslu već trideset godina, objasnio nam je i praktično nam pokazao ovu drevnu zlakušku tehniku izrade grnčarije, koja je postala inspiracija i umetnicima.
Zanatlija Nikitović koristio je ručno “kolo” (vitlo), a svoj lonac pravio je “zidanjem”, odnosno tehnikom pletenja (ređao je glinene “kobasice”- valjuške, jednu na drugu, dok ne bi dobio oblik lonca).
Koristio je mešavinu gline i kamena “kalcita”, ili, kako ga grnčari nazivaju, “vrste”, u odnosu pola-pola.
Zanimljivo je da zlakuški grnačri materijal za svoje majstorije donose iz drugih sela. Glinu nabavljaju u Vranjinama, a kamen kalcit u Rupeljevu.
Veštim rukama, Milojko je, tokom kratke, desetominutne demonstracije, napravio manji lonac, koji je potom ostavio na stranu da se suši, gde će tako ostati oko desetak dana do pečenja.
Posebnost ove tehnike ogleda se u tome što se keramika peče na otvorenoj vatri, odnosno na oko 800 stepeni.
Kažu da je hrana iz jednog ovakvog lonca ukusnija i da duže može da se čuva a da se ne pokvari.
Lonac grnčarije Nikitović košta 1.20 € po litru.
Kako je od lonca nastala umetnost?
Zlakusa je poznata po svojim grnčarima. U njoj živi oko dvesta porodica. Broj domaćinstava koji se bavio grčarstvom menjao se kroz istoriju, da bi devedesetih godina bila samo dva grnčara. Dolaskom akademske slikarke-keramičarke Sofije Bunardžić, ponovo su se zavrtela brojna grnčarska “kola”, a Zlakusa je našla svoje mesto i na umetničkoj mapi sveta. Danas u Zlakusi 17 porodica živi od ovog zanata.
Naime, Sofija Bunardžić je pokrenula profesionalnu Međunarodnu koloniju umetničke keramike “Zlakusa” Užice 1996. godine, koja je do sada ugostila i brojne umetnike iz zemalja kao što su Japan, Švajcarska, Španija, Portugalija…. Zahvaljujući Sofiji, ova tradicionalna tehnika postala je i jedinstvena u savremenoj keramici, takozvana “Sofija-Zlakusa” tehnika.
Umetnici prednost ove tehnike vide u tome što im ona omogućava izradu umetničkih predmeta velikih formata. Nisu ograničeni veličinom peći – predmeti se peku na otvorenom plamenu. Takođe, ovaj način izrade omogućava im da vrlo brzo vide rezulate svog rada, već nakon sat vremena.
Kolonija “Zlakusa” se održava svakoga avgusta, a njeni učesnici su u obavezi da u Zlakusi ostave po četiri rada. Tako se, do sada, u magacinu našlo oko 1000 radova, a neki od njih su izloženi u jedinstvenom izložbenom prostoru, u ulazu u Potpećku pećinu.
Primerci starih lonaca nalaze se i u Narodnom muzeju u Užicu. Oni su specifični po zagasitoj patini, koja se postizala kuvanjem grnčarije.
Sofija Bunardžić kaže da su pronašli moderno i lakše rešenje za postizanje ove specifične zagasite patine. Savremeni umetnici dodaju brašno predmetima tokom pečenje, kako bi postigli isti, drevni efekat. Takođe, Sofija je ovoj “primitivnoj” metodi zlakuških majstora dodala i savremene odlike, kao i materijale.
Važno je da napomenemo da zlakuški predmeti od gline pripadaju zapadnobalkanskoj, odnosno keramici dinarskog tipa.
Ako krenete put Užica, obavezno svratite u Zlakusu, selo grnčara, u kome se nalazi Terzića Avlija – ugostiteljski etno kompleks, a u čijoj blizini je i impresivna Potpećka pećina, o čemu će biti reč u narednom broju LookerWeekly.com magazina.
Takođe, upamtite i ovu praktičnu informaciju – ukoliko se odlučite da kupite zemljani lonac, obratite pažnju da vaš primerak ima utisnuto ćirilično slovo “Z”. To je žig zlakuških majstora.
Foto: Tijana Janković-Jevrić (Miss Stills Photography)
LookerWeekly.com posetio je Zlakusu zahvaljujući Umetničkom press karavanu i putovanju Zapadnom Srbijom.
